Перформанс на отварању извешће група „Чудесмо“, а презентацију својих радова припремиле су жене из Етно мреже.
Организатори: Амбасада Аустралије у Београду и МПУ
Абориџини имају снажну традицију љубавних чаролија и обреда који укључују певање тајних љубавних песама и друге облике уметничког изражавања. „…Мушкарац пева yилпињи љубавне песме како би привукао жену. Истовремено и жена пева како би очарала свог љубавника моћним yилпињи љубавним песмама.“ Реч је о абориџинском љубавном песништву, песмама и приповеткама као и праксама у визуелној уметности које се односе на телесну љубав.
Понекад Yilpinji обреди укључују осликавање тела посебним сликама или прављење талисмана, тј. посебних „љубавних предмета“. Те обреде мушкарци и жене увек изводе одвојено како би привукли предмет своје прељубничке или забрањене сексуалне пожуде. Штавише, бројне приче из Сањања и сродни обреди које поштују Кукутја и Wарлпири народи садрже строге забране и озбиљне последице незаконите или забрањене љубави – оне љубави која крши строго прописана правила номенклатуре крвног сродства у оквиру заједнице.
Сањање треба шватити као абориџинску веру. Оно је потка традиционално усмерене абориџинске уметности. Сва сањања и пропратне приче о сањању односе се на одређени део земље која је у власништву одређене заједнице, односно везане су за одређену локацију. Сањање такође, одређује тематику коју абориџински уметник сме да слика у складу са Законом. Сањање се може опевати, исказати у облику дугачких усмених прича, плесати или сликати.
Као што је случај са свим апстрактним појавама, културно условљено иражавање љубави треба тумачити у ширем динамичном друштвено-културном контексту у који је укорењено. Стога и приче и дела визуелне уметности који се односе на Yилпињи чине саставни део свеобухватног абориџинског концепта Сањања.
Ауторка изложбе и текста у каталогу је проф. Кристина Николс (Цристине Ничоллс) са Факултета Финдерс у Аустралији.
Радови