МЕНИ
- 4 Салон архитектуре: Под притиском
Пред бројним гостима и публиком, у Музеју примењене уметности свечано су додељене награде 47. Салона архитектуре.
Традиционалну годишњу манифестацију, која промовише најбоља остварења у области архитектуре, музеј је реализовао је у сарадњи са Удружењем архитеката Србије (УАС), Асоцијацијом српских архитектонских пракси (АСАП) и Женским архитектонским друштвом (ЖАД). Салон се одржава под покровитељством Министарства културе. Спонзори 47. Салона су компаније Aco, Alumil, Saint-Gobain i Mega Concept. Њиховим представницима директор музеја, Стеван Мартиновић је уручио посебне захвалнице.
Овогодишњи Савет Салона архитектуре радио је у саставу: Биљана Јотић, историчарка уметности и кустоскиња; др Слободан Јовић, архитекта, кустос МПУ; Весна Цагић Милошевић, архитекта, редовни професор Универзитета у Београду – Архитектонски факултет; Марко Корошец, архитекта, Реморкер студио, Београд; и др Жаклина Глигоријевић, архитекта урбаниста, Контура, Београд.
Чланови Жирија су били: арх. Милена Катић, Забриские, Београд, добитница Велике награде 46. Салона архитектуре – Grand Prix; арх. Неда Костандиновић, Департман главног градског архитекте, Барселона; мр арх. Лазар Кузманов, Kuzmanov and Partners, Нови Сад; др арх. Владимир Миленковић, Неоархитекти, Београд; и арх. Невена Пивић, Studio Fluid, Београд.
Испред Савета Салона, присутне је поздравила др Жаклина Глигоријевић. Она је истакла значај који има сарадња Музеја примењене уметности са професионалним организацијама и удружењима. „Прошле године смо славили архитектонску стратегију. Имали смо идеју да што више промовишемо архитектуру, и да Салон, баш овде, у Музеју примењене уметности привуче што више људи, не само архитеката, него и студената, људи из јавности… Такође смо обећали себи да ћемо се бавити и неким другим темама, какве су изазови архитектонског деловања у специфичним околностима. Нажалост, ове године смо имали више него специфичне околности. С обзиром на то да је Савет јако добро сарађивао, врло брзо смо се договорили око наслова, и хвала вам најлепше што сте се одазвали на овај позив да покажете како то архитекте раде под притиском“, рекла је др Жаклина Глигоријевић.
Испред Жирија, присутнима се обратио др арх. Владимир Миленковић. “Све је почело од тога да је број радова мањи, да је све некако мало празније, да су теме можда мање у односу на оно како смо навикли, али да је Салон још увек оно што је некада био…Овај Жири је био у стању да препозна архитектонске теме, да их извуче из радова, да награди оно што је истински допринос. Међу награђенима има малих, има великих тема, има оних које асоцирају на неке ствари из историје архитектуре, има рефлексија…Оно што смо препознали код похвала, јесте један специфичан напор да се одређена тема нагласи, да буде један допринос… Почевши од једне књиге, која је упуство како се данас неке ствари раде, преко ентеријера који апострофирају или употребу материјала или неки амбијент; или неко светло ̶ у питању су заиста врхунски домети у одређеним сегментима тих пројеката. Највише смо разговарали и дискутовали о наградама за архитектуру, и одлучили се за три пројекта. На крају следи Grand Prix, који је у ствари једна награда за ваздух и количину светла и сенки, за неку врсту апсолутне природности. Она је попут неког стејтмента, а Жири је био ту, у ствари, да нас подсети да, ако постоји притисак, мора да постоји и неки одушак на другој страни; и да је окренутост према природи тај неки основни код који који нас води у светлију будућност“ истакао је Миленковић.
На 47. Салону архитектуре је додељено укупно десет признања, од чега шест похвала, три награде за архитектуру и један Grand Prix.
Жири је приликом одабира радова у категорији реализованих објеката посебно вредновао доследност примене концепата и унапређење културног и градитељског наслеђа, као и функционалност простора. Изложени радови на 47. Салону архитектуре су оцењивани кроз призму њихове способности да одговоре на изазове које доносе друштвени, еколошки и урбани притисци. Архитектура није само естетски одговор на простор, већ и кључна алатка у обликовању одрживих и праведних градова. Архитектура би требало да тежи прилагођавању. Климатске промене, тренутно скрајнуте динамичним друштвено-политичким глобалним дешавањима, постављају архитектури изазов, који расте у ишчекивању, а који одрживост просторне природе види искључиво као минимизирање негативног утицаја на околину и повратно.
Награде 47. Салона архитектуре
Похвала за публикацију:
„Зелена инфраструктура у урбанистичком планирању – препоруке за унапређење планирања, спровођења и одржавања зелене инфрастуктуре у. Београду“, Министарство простора
Аутори: др Славица Чепић, др Милена Марковић, Божена Стојић, Олга Андрић, др Иван Симић, Ана Шабановић, Александра Вукићевић, Ивана Павловић, др Ива Чукић
Жири: „Публикација „Зелена инфраструктура у урбанистичком планирању“ је важна јер пружа конкретне препоруке за унапређење планирања и спровођења зелене инфраструктуре у Београду, чиме доприноси одрживом развоју града. Такође, наглашава значај интеграције природних елемената у урбанистичке процесе, што побољшава квалитет живота и здравље грађана. Публикација поставља основу за дугорочно одржавање и очување зелених површина, што је кључно за смањење еколошких ризика и климатских промена“.
Похвала Салона :
Виртуелна реконструкција дворца Оренштајн у Беочину
Аутори: мр Мирослав Шилић, др Владимир Кубет, др Исидора Амиџић
Жири: „Жири сматра, али се и нада, да је избором једне дигиталне студије на путу да помогне да се спречи физичко нестајање једне од прелепих предратних вила-двораца, архитектуре која баштини у себи време, културу, дизајн и историју народа који су ту живели и живе. Средњoeвропски карактер овог микса и моменат у којем је дигитализована реконструкција настала, а посебно као део личне, неинституционализоване, иницијативе, говори о pro bono аспекту деловања архитеката и заслужује да буде примећено, упркос свему што делатност струке реално оптерећује“.
Похвала Салона:
Заједнички коворкинг у К- дистрикту у Београду
Аутори:
FOUR+
Anna Rodionova, Bella Filatova, Anastasiia Rychkova, Alexandra Tchertkova, Alina Rakhmatullina, Olga Paramonova, Anna Mayorova
Жири: „Мале градске теме су ретке. Делује да за њих увек недостаје даха, или да су део потпуно одвојених концепција просторне експлоатације. Није питање само дизајна или лепоте, већ доприноса урбаном животу и раду у амбијенту релативно заокруженог централног дела Београда. Пројекат је између архитектура и архитектуре унутрашњег простора, а пријатност амбијента, у којем материјали и зеленило имају своје место, приоритет.“
Похвала у категорији експеримент:
Просторна инсталација „Три стога сена“, Сенокос
Аутор: Балканархитрав, Борис Ранчев
Жири: „Салон је увек окренут ка стручном подмлатку. Овог пута Жири бира за награду једну изузетно занимљиву и лепу просторно-ликовну инсталацију која се може узети једнако за документ процеса у којем је настала, колико и као аутономни уметнички рад са реминисценцијама на природу, ручни рад и рустичну естетику. Једнако су вредни сви ови аспекти овог истраживачког пројекта, а његова ликовност неодољива“.
Похвала за ентеријер:
Пословни простор „Emote Films“
Аутор: Душан Ненадовић
Жири: „Пословање је данас могуће реализовати као програм у просторима који су наменски пројектовани за то, али и у просторима који доживљавају своју пренамену, реновацију или реконструкцију. Пред нама је архитектура унутрашњег простора која иде у прилог идеји о удобности где је дизајн у функцији квалитета простора, превазилазећи лепоту сваког њеног елемента понаособ“.
Похвала за ентеријер:
Златара „Camillias Geneva“
Aутор: Милош Миливојевић
Жири: „Ентеријер је посебно питање наше свакодневице. Свесни смо да је мноштво и хиперпродукција, али тржишна понуда материјала и опреме таква је да је тешко одредити раван у којој се велике идеје о дизајну преводе у партикуларне случајеве. Ентеријер локала слави једноставност, отвореност, природу материјала и флуидност програма“.
НАГРАДЕ
Награда за архитекуру
Стамбено-пословни објекат „Тoп Бау“
Аутор: Предраг Денчић
Жири: „Ако пођемо од тога да је стамбена архитектура та која гради град, имамо на Салону вредан пример који иде у прилог свему ономе о чему архитекти мисле када говоре о стандарду, квалитету, потребама корисника, потребама друштва, тржишта и струке. Естетизација овог пројекта ослоњена је на белину у којој видимо игру сенки, све заједно у корист структуралности архитектонске представе. Снага објекта произилази из његове реалне величине и геометрије, док ритам сенки ствара функционалне партије логичне за матичан програм зграде“.
Награда за архитекуру
Пројекат реконструкције и ентеријера објекта у Улици краља Милана – Палата науке
Аутори: Јелена Ивановић Војводић, Горан Војводић, Милан Вучетић , Илија Срдановић, Никола Шавикин и Александар Шавикин (Биро Виа и Студио Шавикин)
Жири: „Ретке су прилике да се задужбинарска идеја преточи у архитектонски гест. Архитектура је овде средство, али и облик у којем се остварује друштвено одговорна функција. Посебно је значајно када се једно евидентно значајно архитектонско здање у оваквом току ствари обнови, оживи и отвори за јавност. Жири Палату науке види као херојски моменат професионалног рада у којем је најтеже избалансирати стилске елементе архитектуре прошлости и архитектуре будућности, једне угаоне, раскошне палате“.
Награда за архитекуру
Кућа Истра
Аутори: Студио Аутори
Дијана Новаковић, Маја Нецић, Бранислав Ристовић, Бисера Крцковска
Жири: „Архитектонски тајмлајн западне цивилизације програму виле даје посебно историјско место. Вила је одувек била више од онога што би се дало очекивати с обзиром на то да је програм крајње приватан. Међутим, њена јединственост и настаје тим дубоким осећањем припадности идеји о томе да архитектура може и треба да буде материјализација једне изабране животне естетике. У том смислу, награђену вилу Жири види као сигурно упориште дискурса у хаотичној свакодневици архитектонског деловања: вила је композиционо јасна, обликовно хармонична, а њено природно окружење обојено плаветнилом“.
GRAND PRIX
Ревитализација платоа цитаделе тврђаве на брду Хисар у Прокупљу
Аутор: Ристе Добријевић
Жири: „Пред нама је слика пејзажа у којем се архитектура појављује као његова програмска дефиниција. Овде је однос архитектуре и природе у корист природе, јер се између појављује археологија као медијатор овог односа. Жири сматра да су активност, софтифицираност, децентност и деликатност, оно што овај рад кандидује за Grand Prix овогодишњег Салона архитектуре, те да је одговор на тему изложбе дат неодољивом количином ваздуха и природности.
Архитектура може бити катализатор у процесу попуштања или потпуног отпуштања притиска. Посебно онда када зна да да одговор на питање шта је довољно? Када активира простор, али је отворена физички и метафорички. Суздржаност архитектуре у овом случају (осим што даје нову димензију највољенијем архитектонском цитату) даје одговор на колективни изазов будућности која је пред нама да наставимо да одговарамо на друштвене потребе истински уважавајући природу“.
На 47. Салону, жири је приликом одабира радова у категорији реализованих објеката посебно вредновао доследност примене концепата и унапређење културног и градитељског наслеђа, као и функционалност простора. Изложени радови на 47. Салону архитектуре су оцењивани кроз призму њихове способности да одговоре на изазове које доносе друштвени, еколошки и урбани притисци. Архитектура није само естетски одговор на простор, већ и кључна алатка у обликовању одрживих и праведних градова. Архитектура би требало да тежи прилагођавању. Климатске промене, тренутно скрајнуте динамичним друштвено-политичким глобалним дешавањима, постављају архитектури изазов, који расте у ишчекивању, а који одрживост просторне природе види искључиво као минимизирање негативног утицаја на околину и повратно.
