MENI
- 4 Salon arhitekture: Pod pritiskom
Pred brojnim gostima i publikom, u Muzeju primenjene umetnosti svečano su dodeljene nagrade 47. Salona arhitekture.
Tradicionalnu godišnju manifestaciju, koja promoviše najbolja ostvarenja u oblasti arhitekture, muzej je realizovao je u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije (UAS), Asocijacijom srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) i Ženskim arhitektonskim društvom (ŽAD). Salon se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture. Sponzori 47. Salona su kompanije Aco, Alumil, Saint-Gobain i Mega Concept. Njihovim predstavnicima direktor muzeja, Stevan Martinović je uručio posebne zahvalnice.
Ovogodišnji Savet Salona arhitekture radio je u sastavu: Biljana Jotić, istoričarka umetnosti i kustoskinja; dr Slobodan Jović, arhitekta, kustos MPU; Vesna Cagić Milošević, arhitekta, redovni profesor Univerziteta u Beogradu – Arhitektonski fakultet; Marko Korošec, arhitekta, Remorker studio, Beograd; i dr Žaklina Gligorijević, arhitekta urbanista, Kontura, Beograd.
Članovi Žirija su bili: arh. Milena Katić, Zabriskie, Beograd, dobitnica Velike nagrade 46. Salona arhitekture – Grand Prix; arh. Neda Kostandinović, Departman glavnog gradskog arhitekte, Barselona; mr arh. Lazar Kuzmanov, Kuzmanov and Partners, Novi Sad; dr arh. Vladimir Milenković, Neoarhitekti, Beograd; i arh. Nevena Pivić, Studio Fluid, Beograd.
Ispred Saveta Salona, prisutne je pozdravila dr Žaklina Gligorijević. Ona je istakla značaj koji ima saradnja Muzeja primenjene umetnosti sa profesionalnim organizacijama i udruženjima. „Prošle godine smo slavili arhitektonsku strategiju. Imali smo ideju da što više promovišemo arhitekturu, i da Salon, baš ovde, u Muzeju primenjene umetnosti privuče što više ljudi, ne samo arhitekata, nego i studenata, ljudi iz javnosti… Takođe smo obećali sebi da ćemo se baviti i nekim drugim temama, kakve su izazovi arhitektonskog delovanja u specifičnim okolnostima. Nažalost, ove godine smo imali više nego specifične okolnosti. S obzirom na to da je Savet jako dobro sarađivao, vrlo brzo smo se dogovorili oko naslova, i hvala vam najlepše što ste se odazvali na ovaj poziv da pokažete kako to arhitekte rade pod pritiskom“, rekla je dr Žaklina Gligorijević.
Ispred Žirija, prisutnima se obratio dr arh. Vladimir Milenković. “Sve je počelo od toga da je broj radova manji, da je sve nekako malo praznije, da su teme možda manje u odnosu na ono kako smo navikli, ali da je Salon još uvek ono što je nekada bio…Ovaj Žiri je bio u stanju da prepozna arhitektonske teme, da ih izvuče iz radova, da nagradi ono što je istinski doprinos. Među nagrađenima ima malih, ima velikih tema, ima onih koje asociraju na neke stvari iz istorije arhitekture, ima refleksija…Ono što smo prepoznali kod pohvala, jeste jedan specifičan napor da se određena tema naglasi, da bude jedan doprinos… Počevši od jedne knjige, koja je upustvo kako se danas neke stvari rade, preko enterijera koji apostrofiraju ili upotrebu materijala ili neki ambijent; ili neko svetlo ̶ u pitanju su zaista vrhunski dometi u određenim segmentima tih projekata. Najviše smo razgovarali i diskutovali o nagradama za arhitekturu, i odlučili se za tri projekta. Na kraju sledi Grand Prix, koji je u stvari jedna nagrada za vazduh i količinu svetla i senki, za neku vrstu apsolutne prirodnosti. Ona je poput nekog stejtmenta, a Žiri je bio tu, u stvari, da nas podseti da, ako postoji pritisak, mora da postoji i neki odušak na drugoj strani; i da je okrenutost prema prirodi taj neki osnovni kod koji koji nas vodi u svetliju budućnost“ istakao je Milenković.
Na 47. Salonu arhitekture je dodeljeno ukupno deset priznanja, od čega šest pohvala, tri nagrade za arhitekturu i jedan Grand Prix.
Žiri je prilikom odabira radova u kategoriji realizovanih objekata posebno vrednovao doslednost primene koncepata i unapređenje kulturnog i graditeljskog nasleđa, kao i funkcionalnost prostora. Izloženi radovi na 47. Salonu arhitekture su ocenjivani kroz prizmu njihove sposobnosti da odgovore na izazove koje donose društveni, ekološki i urbani pritisci. Arhitektura nije samo estetski odgovor na prostor, već i ključna alatka u oblikovanju održivih i pravednih gradova. Arhitektura bi trebalo da teži prilagođavanju. Klimatske promene, trenutno skrajnute dinamičnim društveno-političkim globalnim dešavanjima, postavljaju arhitekturi izazov, koji raste u iščekivanju, a koji održivost prostorne prirode vidi isključivo kao minimiziranje negativnog uticaja na okolinu i povratno.
Nagrade 47. Salona arhitekture
Pohvala za publikaciju:
„Zelena infrastruktura u urbanističkom planiranju – preporuke za unapređenje planiranja, sprovođenja i održavanja zelene infrastukture u. Beogradu“, Ministarstvo prostora
Autori: dr Slavica Čepić, dr Milena Marković, Božena Stojić, Olga Andrić, dr Ivan Simić, Ana Šabanović, Aleksandra Vukićević, Ivana Pavlović, dr Iva Čukić
Žiri: „Publikacija „Zelena infrastruktura u urbanističkom planiranju“ je važna jer pruža konkretne preporuke za unapređenje planiranja i sprovođenja zelene infrastrukture u Beogradu, čime doprinosi održivom razvoju grada. Takođe, naglašava značaj integracije prirodnih elemenata u urbanističke procese, što poboljšava kvalitet života i zdravlje građana. Publikacija postavlja osnovu za dugoročno održavanje i očuvanje zelenih površina, što je ključno za smanjenje ekoloških rizika i klimatskih promena“.
Pohvala Salona :
Virtuelna rekonstrukcija dvorca Orenštajn u Beočinu
Autori: mr Miroslav Šilić, dr Vladimir Kubet, dr Isidora Amidžić
Žiri: „Žiri smatra, ali se i nada, da je izborom jedne digitalne studije na putu da pomogne da se spreči fizičko nestajanje jedne od prelepih predratnih vila-dvoraca, arhitekture koja baštini u sebi vreme, kulturu, dizajn i istoriju naroda koji su tu živeli i žive. Srednjoevropski karakter ovog miksa i momenat u kojem je digitalizovana rekonstrukcija nastala, a posebno kao deo lične, neinstitucionalizovane, inicijative, govori o pro bono aspektu delovanja arhitekata i zaslužuje da bude primećeno, uprkos svemu što delatnost struke realno opterećuje“.
Pohvala Salona:
Zajednički kovorking u K- distriktu u Beogradu
Autori:
FOUR+
Anna Rodionova, Bella Filatova, Anastasiia Rychkova, Alexandra Tchertkova, Alina Rakhmatullina, Olga Paramonova, Anna Mayorova
Žiri: „Male gradske teme su retke. Deluje da za njih uvek nedostaje daha, ili da su deo potpuno odvojenih koncepcija prostorne eksploatacije. Nije pitanje samo dizajna ili lepote, već doprinosa urbanom životu i radu u ambijentu relativno zaokruženog centralnog dela Beograda. Projekat je između arhitektura i arhitekture unutrašnjeg prostora, a prijatnost ambijenta, u kojem materijali i zelenilo imaju svoje mesto, prioritet.“
Pohvala u kategoriji eksperiment:
Prostorna instalacija „Tri stoga sena“, Senokos
Autor: Balkanarhitrav, Boris Rančev
Žiri: „Salon je uvek okrenut ka stručnom podmlatku. Ovog puta Žiri bira za nagradu jednu izuzetno zanimljivu i lepu prostorno-likovnu instalaciju koja se može uzeti jednako za dokument procesa u kojem je nastala, koliko i kao autonomni umetnički rad sa reminiscencijama na prirodu, ručni rad i rustičnu estetiku. Jednako su vredni svi ovi aspekti ovog istraživačkog projekta, a njegova likovnost neodoljiva“.
Pohvala za enterijer:
Poslovni prostor „Emote Films“
Autor: Dušan Nenadović
Žiri: „Poslovanje je danas moguće realizovati kao program u prostorima koji su namenski projektovani za to, ali i u prostorima koji doživljavaju svoju prenamenu, renovaciju ili rekonstrukciju. Pred nama je arhitektura unutrašnjeg prostora koja ide u prilog ideji o udobnosti gde je dizajn u funkciji kvaliteta prostora, prevazilazeći lepotu svakog njenog elementa ponaosob“.
Pohvala za enterijer:
Zlatara „Camillias Geneva“
Autor: Miloš Milivojević
Žiri: „Enterijer je posebno pitanje naše svakodnevice. Svesni smo da je mnoštvo i hiperprodukcija, ali tržišna ponuda materijala i opreme takva je da je teško odrediti ravan u kojoj se velike ideje o dizajnu prevode u partikularne slučajeve. Enterijer lokala slavi jednostavnost, otvorenost, prirodu materijala i fluidnost programa“.
NAGRADE
Nagrada za arhitekuru
Stambeno-poslovni objekat „Top Bau“
Autor: Predrag Denčić
Žiri: „Ako pođemo od toga da je stambena arhitektura ta koja gradi grad, imamo na Salonu vredan primer koji ide u prilog svemu onome o čemu arhitekti misle kada govore o standardu, kvalitetu, potrebama korisnika, potrebama društva, tržišta i struke. Estetizacija ovog projekta oslonjena je na belinu u kojoj vidimo igru senki, sve zajedno u korist strukturalnosti arhitektonske predstave. Snaga objekta proizilazi iz njegove realne veličine i geometrije, dok ritam senki stvara funkcionalne partije logične za matičan program zgrade“.
Nagrada za arhitekuru
Projekat rekonstrukcije i enterijera objekta u Ulici kralja Milana – Palata nauke
Autori: Jelena Ivanović Vojvodić, Goran Vojvodić, Milan Vučetić , Ilija Srdanović, Nikola Šavikin i Aleksandar Šavikin (Biro Via i Studio Šavikin)
Žiri: „Retke su prilike da se zadužbinarska ideja pretoči u arhitektonski gest. Arhitektura je ovde sredstvo, ali i oblik u kojem se ostvaruje društveno odgovorna funkcija. Posebno je značajno kada se jedno evidentno značajno arhitektonsko zdanje u ovakvom toku stvari obnovi, oživi i otvori za javnost. Žiri Palatu nauke vidi kao herojski momenat profesionalnog rada u kojem je najteže izbalansirati stilske elemente arhitekture prošlosti i arhitekture budućnosti, jedne ugaone, raskošne palate“.
Nagrada za arhitekuru
Kuća Istra
Autori: Studio Autori
Dijana Novaković, Maja Necić, Branislav Ristović, Bisera Krckovska
Žiri: „Arhitektonski tajmlajn zapadne civilizacije programu vile daje posebno istorijsko mesto. Vila je oduvek bila više od onoga što bi se dalo očekivati s obzirom na to da je program krajnje privatan. Međutim, njena jedinstvenost i nastaje tim dubokim osećanjem pripadnosti ideji o tome da arhitektura može i treba da bude materijalizacija jedne izabrane životne estetike. U tom smislu, nagrađenu vilu Žiri vidi kao sigurno uporište diskursa u haotičnoj svakodnevici arhitektonskog delovanja: vila je kompoziciono jasna, oblikovno harmonična, a njeno prirodno okruženje obojeno plavetnilom“.
GRAND PRIX
Revitalizacija platoa citadele tvrđave na brdu Hisar u Prokuplju
Autor: Riste Dobrijević
Žiri: „Pred nama je slika pejzaža u kojem se arhitektura pojavljuje kao njegova programska definicija. Ovde je odnos arhitekture i prirode u korist prirode, jer se između pojavljuje arheologija kao medijator ovog odnosa. Žiri smatra da su aktivnost, softificiranost, decentnost i delikatnost, ono što ovaj rad kandiduje za Grand Prix ovogodišnjeg Salona arhitekture, te da je odgovor na temu izložbe dat neodoljivom količinom vazduha i prirodnosti.
Arhitektura može biti katalizator u procesu popuštanja ili potpunog otpuštanja pritiska. Posebno onda kada zna da da odgovor na pitanje šta je dovoljno? Kada aktivira prostor, ali je otvorena fizički i metaforički. Suzdržanost arhitekture u ovom slučaju (osim što daje novu dimenziju najvoljenijem arhitektonskom citatu) daje odgovor na kolektivni izazov budućnosti koja je pred nama da nastavimo da odgovaramo na društvene potrebe istinski uvažavajući prirodu“.
Na 47. Salonu, žiri je prilikom odabira radova u kategoriji realizovanih objekata posebno vrednovao doslednost primene koncepata i unapređenje kulturnog i graditeljskog nasleđa, kao i funkcionalnost prostora. Izloženi radovi na 47. Salonu arhitekture su ocenjivani kroz prizmu njihove sposobnosti da odgovore na izazove koje donose društveni, ekološki i urbani pritisci. Arhitektura nije samo estetski odgovor na prostor, već i ključna alatka u oblikovanju održivih i pravednih gradova. Arhitektura bi trebalo da teži prilagođavanju. Klimatske promene, trenutno skrajnute dinamičnim društveno-političkim globalnim dešavanjima, postavljaju arhitekturi izazov, koji raste u iščekivanju, a koji održivost prostorne prirode vidi isključivo kao minimiziranje negativnog uticaja na okolinu i povratno.
