МЕНИ
У Музеју примењене уметности свечано је отворена изложба Салона савремене примењене уметности, манифестације на којој се већ 55 година представљају најзначајнији аутори из области примењених уметности. Публици је представљена изложба у духу најбољих традиција Салона, „Топографија бола“ Арпада Пулаија. Кустоскиња изложбе је музејска саветница мр Бојана Поповић.
Арпад Пулаи је препознатљив је по јединственим „меканим“ скулптурама од вуне, које су настале применом различитих сложених техника: мокрог филцања, филцања иглом, плетења, кукичања, веза и сито-штампе. Путем дуготрајног и исцрпљујућег менталног и физичког рада, уметник ствара фигуре – својеврсна алтер ега, кроз које изражава лична искуства, страхове и телесни бол, узрокован здравственим разлозима.
Настале у периоду од 2020. до данас, уметникове скулптуре граде просторне инсталације попут Лолике, Вуненог Ја, Трилогије Ега, У вучијој замци, Bye, Bye, Црвеног врта и Црвене баште, док је дводимензионална филцана површина подлога за изненађујући видео-рад Дигитактилно.
Говорећи језиком бајки – топлим, блиским, а дубоко личним и аутентичним, Пулаи, причајући о себи, проговара о свима нама.
Бројну публику на свечаном отварању поздравио је в.д. директор Музеја примењене уметности, др Стеван Мартиновић. Између осталог, он је подсетио на традиционално добру сарадњу музеја са Факултетом примењене уметности, на којем и Пулаи предаје. Мартиновић је изразио жељу да ће ту традицију наставити и мање познати, млади уметници, дипломци, који тек крче свој пут на уметничкој сцени. Захваливши се ауторима изложбе и учесницима, директор је позвао пристуне да испрате садржајан пратећи програм изложбе.
Нешто више о поставци и Пулаијевом раду је рекао професор Факултета примењених уметности, др ум. Златко Цветковић, који је и отворио изложбу. „Богатство и раскош медија текстила не престаје да нас својом особеношћу у савременом уметничком стваралаштву. Када помислимо да је на врхунцу, нови рад или група радова нас изненаде својом појавом, и схватимо да су домети овог медија неисцрпни и тешко предвидиви. У доба у којем све више доминирају дигиталне технологије и дигитална стварност, примећујемо да неке од најстаријих техника ткање, плетење, пустовање, кукучање и вез ̶ које су повезане са мануелним радом и опипљивим продуктом заузимају изузетно истакнуто место у савременој уметничкој пракси.
Један од примера веште употребе традиционалних техника и материјала је стваралаштво Арпада Пулаија. Он својим вишедеценијским уметничким деловањем истражује границе између заната и уметности. Кроз стварање сопственог универзума, измештеног из контекста реалности, од материјала који се обично користи за дводимензионалне, тродимензионалне, ултилитарне комаде. Сталним осмишљавањем форми, које указују на нераскидиву повезаност човека и природе, успоставља баланс између унутрашњег и спољашњег света, стварајући равнотежу између уметности и заната. Занатска уметност му омогућава конекцију са свим слојевима публике, а концептуална промишљеност вишеслојна значења.
Представљени радови су у форми хибридних, меких, скулптура и просторних инсталација. Хибридност је у његовим делима уткана у сам концепт фигурације, која је истовремено фантазмагорична, алегоријска и архетипска. Избор вуне као базичног материјала није случајан. Она за њега није само пука сировина, него и снажан покретач и ослонац за артикулацију имагинације. Као традиционални, природни, текстилни материјал омогућава му да ствара на више нивоа: феноменолошком, онтолошком, еколошком и симболичком“ рекао је, између осталог, професор Цветковић, нагласивши да Арпадово дело није само визуелни објекат, већ и средство, простор интезивног промишљања, уметничког истраживања, и редефинисања домета уметности, техника, материјала. Он је указао да Пулаијева хибридна фигурација не намеће наратив, и не предочава детаљно његово поимање света, већ га само наговештава и тако представља подстрек за различита лична учитавања.
Арпад Пулаи се захвалио Музеју примењене уметности и кустоскињи Бојани Поповић, као и екипи која је учествовала у поставци, Ивану Станићу и Сањи Мајсторовић.
Изложба „Топографија бола“ је отворена до 27. септембра 2025, сваким даном осим недеље, од 11 до 20 часова.
Пратећи програм изложбе:
13. септембар 2025, у 13 сати: на изложби са уметником
20. септембр 2025, у 13 сати: на изложби са уметником
27. септембра 2025, у 13 сати: на изложби са уметником и др Љубомиром Милановићем, аутором текста у каталогу
Фотографије Анђела Стевановић.
