MENI
U Muzeju primenjene umetnosti svečano je otvorena izložba Salona savremene primenjene umetnosti, manifestacije na kojoj se već 55 godina predstavljaju najznačajniji autori iz oblasti primenjenih umetnosti. Publici je predstavljena izložba u duhu najboljih tradicija Salona, „Topografija bola“ Arpada Pulaija. Kustoskinja izložbe je muzejska savetnica mr Bojana Popović.
Arpad Pulai je prepoznatljiv je po jedinstvenim „mekanim“ skulpturama od vune, koje su nastale primenom različitih složenih tehnika: mokrog filcanja, filcanja iglom, pletenja, kukičanja, veza i sito-štampe. Putem dugotrajnog i iscrpljujućeg mentalnog i fizičkog rada, umetnik stvara figure – svojevrsna alter ega, kroz koje izražava lična iskustva, strahove i telesni bol, uzrokovan zdravstvenim razlozima.
Nastale u periodu od 2020. do danas, umetnikove skulpture grade prostorne instalacije poput Lolike, Vunenog Ja, Trilogije Ega, U vučijoj zamci, Bye, Bye, Crvenog vrta i Crvene bašte, dok je dvodimenzionalna filcana površina podloga za iznenađujući video-rad Digitaktilno.
Govoreći jezikom bajki – toplim, bliskim, a duboko ličnim i autentičnim, Pulai, pričajući o sebi, progovara o svima nama.
Brojnu publiku na svečanom otvaranju pozdravio je v.d. direktor Muzeja primenjene umetnosti, dr Stevan Martinović. Između ostalog, on je podsetio na tradicionalno dobru saradnju muzeja sa Fakultetom primenjene umetnosti, na kojem i Pulai predaje. Martinović je izrazio želju da će tu tradiciju nastaviti i manje poznati, mladi umetnici, diplomci, koji tek krče svoj put na umetničkoj sceni. Zahvalivši se autorima izložbe i učesnicima, direktor je pozvao pristune da isprate sadržajan prateći program izložbe.
Nešto više o postavci i Pulaijevom radu je rekao profesor Fakulteta primenjenih umetnosti, dr um. Zlatko Cvetković, koji je i otvorio izložbu. „Bogatstvo i raskoš medija tekstila ne prestaje da nas svojom osobenošću u savremenom umetničkom stvaralaštvu. Kada pomislimo da je na vrhuncu, novi rad ili grupa radova nas iznenade svojom pojavom, i shvatimo da su dometi ovog medija neiscrpni i teško predvidivi. U doba u kojem sve više dominiraju digitalne tehnologije i digitalna stvarnost, primećujemo da neke od najstarijih tehnika tkanje, pletenje, pustovanje, kukučanje i vez ̶ koje su povezane sa manuelnim radom i opipljivim produktom zauzimaju izuzetno istaknuto mesto u savremenoj umetničkoj praksi.
Jedan od primera vešte upotrebe tradicionalnih tehnika i materijala je stvaralaštvo Arpada Pulaija. On svojim višedecenijskim umetničkim delovanjem istražuje granice između zanata i umetnosti. Kroz stvaranje sopstvenog univerzuma, izmeštenog iz konteksta realnosti, od materijala koji se obično koristi za dvodimenzionalne, trodimenzionalne, ultilitarne komade. Stalnim osmišljavanjem formi, koje ukazuju na neraskidivu povezanost čoveka i prirode, uspostavlja balans između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta, stvarajući ravnotežu između umetnosti i zanata. Zanatska umetnost mu omogućava konekciju sa svim slojevima publike, a konceptualna promišljenost višeslojna značenja.
Predstavljeni radovi su u formi hibridnih, mekih, skulptura i prostornih instalacija. Hibridnost je u njegovim delima utkana u sam koncept figuracije, koja je istovremeno fantazmagorična, alegorijska i arhetipska. Izbor vune kao bazičnog materijala nije slučajan. Ona za njega nije samo puka sirovina, nego i snažan pokretač i oslonac za artikulaciju imaginacije. Kao tradicionalni, prirodni, tekstilni materijal omogućava mu da stvara na više nivoa: fenomenološkom, ontološkom, ekološkom i simboličkom“ rekao je, između ostalog, profesor Cvetković, naglasivši da Arpadovo delo nije samo vizuelni objekat, već i sredstvo, prostor intezivnog promišljanja, umetničkog istraživanja, i redefinisanja dometa umetnosti, tehnika, materijala. On je ukazao da Pulaijeva hibridna figuracija ne nameće narativ, i ne predočava detaljno njegovo poimanje sveta, već ga samo nagoveštava i tako predstavlja podstrek za različita lična učitavanja.
Arpad Pulai se zahvalio Muzeju primenjene umetnosti i kustoskinji Bojani Popović, kao i ekipi koja je učestvovala u postavci, Ivanu Staniću i Sanji Majstorović.
Izložba „Topografija bola“ je otvorena do 27. septembra 2025, svakim danom osim nedelje, od 11 do 20 časova.
Prateći program izložbe:
13. septembar 2025, u 13 sati: na izložbi sa umetnikom
20. septembr 2025, u 13 sati: na izložbi sa umetnikom
27. septembra 2025, u 13 sati: na izložbi sa umetnikom i dr Ljubomirom Milanovićem, autorom teksta u katalogu
Fotografije Anđela Stevanović.
