50. Dečji oktobarski salon - Umeće stvaranja

Semantička perspektiva, primenjuje se u ikonopisnom i fresko slikarstvu. Veličina i mesto likova slika se po njihovoj važnosti, odnosno značaju.

U okviru radionice biće održano predavanje u trajanju od 15 minuta, sa slajd projekcijom na temu perspektive. Tokom slajd projekcije deca će se upoznati sa delima savremene produkcije u kojima su podjednako zastupljene, semantička i obrnuta perspektiva.

Posle razgovora, deca će raditi u tehnici kolaža i tempere, 90 minuta. Ideja radionice je edukacija i povezivanje modernog, savremenog i duhovnog nasleđa. Ukazivanje na značaj vizantijskog slikarstva sa akcentom na uticaj na savremenu umetnost i njen razvoj početkom 20. veka.

Podsticanje dečje imaginacije sa bazom kulturološke agitacije.

Dečji crtež – Moderna umetnost
Umetnička igraonica

Početkom 20. veka mnogi veliki umetnici avangarde kao što su Vasilij Kandinski, Pol Kle, Pablo Pikaso i Huan Miro bili su veoma zainteresovani za dečije umetničke tvorevine, sakupljali ih, izlagali katkad zajedno sa sopstvenim radovima i pomno izučavali, tražeći u njima putokaz za novi eksperiment.[1]

Iako dečja umetnost nije bila jedini izvor za modernu umetnost, uticaj dečjeg načina razmišljanja i izraza ravan je uticaju primitivnog i sirovog izraza na avangardu i neoavangardu, ali je za razliku od njih, bio u mnogo manjoj meri predmet istraživanja.[2]

Uticaj dečjeg umetničkog izraza na modernu umetnost obrazložen je u stručnim krugovima istoričara i teoretičara umetnosti krajem 20. veka. Dečja umetnost stoga mogla je tek sa gledišta dubinske psihologije i modernog švatanja umetnosti da bude uočena i priznata kao prava stvaralačka vrednost.

Igra kod deteta nije dodatak životu kao kod odraslih, već je sam život, sfera njegove realnosti (Šozef Li). Ona je praćena svešću da je to jedna izdvojena fiktivna realnost (drugostepena realnost-kod Rože Kajoa), ali se u samoj igri ta distanca gubi i igra postaje prostor detetove pune ozbiljnosti jer zahteva kompletno angažovanje deteta u toj aktivnosti. Igra je za dete njegov neravnodušni život, prostor realizovanja njegovog „ja“, njegovih strasti i snova. Ona je potreba detetovog života, jer u atmosferi tog prostora se utemeljuju njegove ljudske mogućnosti.[3]

Svojstva igre, prisutna u umetničkom procesu su avangardnim umetnicima poslužila da prošire sredstva izražavanja. Poznato je da je crtanje spontana aktivnost za dete- igra, beg i u isto vreme otkriće potpune slobode koja dozvoljava izražavanje njegovih želja. Stoga je velika važnost crtanja za dečju psihologiju i njenu ulogu u opštem obrazovanju dece tokom prvih godina učenja.[4]

[1] Jonathan Fineberg, The Innocent Eye, ARTnews, april 1995.
[2] Mr Evgenije Buić, Umetnička avangarda i dečja umetnost, Katalog 35. dečjeg oktobarskog salona, MPU, Beograd 2000.
[3] isto
[4] Discovering Čild Art, Essays on Čildhood, Primitivism and Modernism, Edited by Jonathan Fineberg, Princeton 1988. Dora Vallier, Miro and Čildren s Drawings, p. 201.

Dečji likovni izraz – moderna

Umetnost je oduvek imala izuzetan značaj u vaspitanju i obrazovanju najmlađih, te tako i promišljanje i ostvarivanje ovakvog programa u radu sa decom, primenom novih pristupa u pedagoško-metododloškim postupcima, jeste iskorak u odnosu na dosadašnje uvođenje dece u svet umetnosti.

Očigledna je postojanost duboke unutrašnje povezanosti tj. bliskosti Moderne i dečijeg likovnog izraza. Ta spona, veza jeste oslobođeni duh kod umetnika i spontani stvaralački nagon kod dece. Dečija radoznalost i istraživački nagon pokretači su dečijih aktivnosti. Zajedništvo se nalazi u njihovoj stvaralačkoj impresivnosti, koja za dete nije opterećena promišljanjem, već je dovoljna sama sebi i sama sebi cilj.

Matis, Miro, Pikaso, Mondrijan, Kle, Šagal, Nadežda, Lubarda. Svaki umetnik je predstavljen kratkom biografijom i fotografijama iz njegovog života (radni prostor umetnika), radi razumevanja samog čina stvaranja umetničkog dela. Igra koja je u stanju da zakotrlja misao pokazuje samo koliko je potrebno napora uložiti u osvešćivanje nečega što nije dato, vidljivo na prvi pogled…

Igra je interaktivnog karaktera, gde deca putem neposrednog kontakta sa medijem (dela slikara su predstavljena na velikim kockama) mogu da komuniciraju sa ostvarenjima umetnika.

Mira Dimitrijević, likovni pedagog

Radionica je namenjena deci uzrasta od 9 do 14 godina, i predstavlja teatralni prikaz narodne priče ili bajke. U tročasovnom susretu deca će se upoznati sa kratkom istorijom pozorišta senki, načinom rada i izradom figura, kao glavnih aktera Pozorišta senki.

Kao završnica radionice planirana je predstava za roditelje koja će biti upriličena tog istog dana u 19.00 časova u Muzeju primenjene umetnosti.

Za radionicu i predstavu „Igra svetlosti i senke“ izabrani su motivi iz narodne pesme „Kraljević Marko i Vila“.

Voditelji radionice su: Marija Vasiljev samostalna umetnica i Danijela Rančić stručna saradnica, CZLO Šumatovačka.

Kontakt:
Jelena Knežević
011 / 26 26 494 lok.155
jelena.knezevic@mpu.rs