Историја Београда
По легенди, митски грчки морепловци Аргонаути на своме путу упловили су у Дунав (Иштар). Када су дошли до места где се Сава улива у Дунав, Саву су прогласили западним Дунавом и њоме наставили свој пут даље.
Управо на том месту где се укрштају две реке настало је прво насеље. То прво насеље датира још из времена од 5200. до 3000. године пре нове ере и обухвата период Винчанске културе.
Прво насеље на подручју Београда чије је име сачувано зове се Сингидунум. Датира се у 298. годину пре нове ере када су на овом простору боравили Келти – Скордисци. Име Сингидунум проистекло је од назива племена Синги које је живело на месту данашњег Калемегдана, док је дунум била ознака за град код Келта.
Кроз Сингидунум су пролазили и задржавали се римски цареви, разарали га Готи и Хуни, обнављали Византијци, затим пустошили Авари и Бугари. Доласком Словена на ове просторе у VII веку добија назив Белиград. Како извори тврде овај назив је добио, због белих зидина које су га окруживале.
Београд се први пут помиње 878. године у званичној були1 папе Јована VIII упућеној бугарском кнезу Борису Михаилу. Због свог географског положаја врло често је био мета разних освајача. У XII веку Угари, повлачећи се пред Византијом, руше град и одлазе, а на темељима тих рушевина Византија подиже град који чини основу данашње београдске тврђаве.
Београд први пут улази у састав српске државе и постаје једно од владарских седишта династије Немањића за време краља Драгутина 1284. године. Оженивши свога сина Владислава са нећаком угарског краља Андрије II, Драгутин добија Београд са Мачвом као свадбени дар, од угарског краља. Српски краљ Драгутин владао је Србијом од 1276. до 1282. године, Он се одрекао престола у корист брата Милутина, који je владаo Србијом скоро четрдесет година (од 1282. до 1321. године), задржавши власт над северним делом државе.
Београд постаје престоница српске државе у XV веку, за време владавине деспота Стефана Лазаревића (1402 – 1427). Овај врсни песник и владар српске државе, изградио је на основама унутрашње византијске тврђаве величанствену варош, са деспотским замком на југозападном делу Горњег града, који је страдао у сукобу турске и аустријске војске за превласт над Београдом 1690. године.
За време турске владавине, Београд је постао Белиград – махала. И поред снажног турског утицаја српски језик је остао очуван. Прелазећи из турских у аустријске руке, Београд коначно бива ослобођен 1806. године под вођством вожда Карађорђа Петровића.
У XIX веку Београд постаје престоница обновљене српске државе. Као такав развија се у друшвеном, економском, политичком и културном смислу.
У XX веку Београд је више пута разаран, но и поред бурне историјске прошлости дао је велика имена у свету уметности, културе и науке. У њему су се родили, живели и радили један песник Војислав Илић, баш ту надомак Ботаничке баште, у њему је стасао у близини Косанћићевог венца и школовао се врсни математичар, оснивач математичке поетике Мика Петровић Алас. Бранислав Нушић српски књижевник, комедиограф, писац, родио се и живео у улици Краља Петра првог, на месту данашње Народне банке Србије. Драган Николић један од најпознатијих глумаца на нашем простору, одрастао је на Црвеном крсту, и данас живи и ради у Београду.
1 Була је оловни печат који се користио да означи царска и папска документа. Од XIII века реч означава сам документ, посебно папска документа који се тичу именовања епископа, канонизације светитеља и дефинисања учења.
Топографија старог Београда
Називи београдских насеља представљају праву ризницу појмова који су се користили у некадашњем Београду. Данас ови називи означавају само делове, четврти или квартове нашега града. Право значење речи које се користе за именовање одређених делова града, одавно није у употреби, стога је улога овог текста да нам укаже на давно заборављене термине који су коришћени за њихово именовање, али и да нам укаже на који су све начин нека Београдска насеља добила свој назив.
Варош капија
Негде на углу данашњих улица Поп Лукине и Топличиног венца, крајем XVIII и почетком XIX века, налазила се једна од четири капије (Видин капија, Сава капија, Стамбол Капија1) кроз које се улазило у београдску варош, па је самим тим и читав крај добио назив Варош капија. Капија је раздвајала српски део вароши односно савску варош, од турског односно аустроугарског дела вароши. Срушена је 1862. године. Назив „Варош-капија“ се више не користи често у свакодневној комуникацији за означавање тог дела града, мада се очувао међу становницима који ту живе дуже време .
Дорћол
Са Београдском тврђавом спада у најстарије делове града. Временом се просторно ширио. Некада је обухватао мали простор односно данашње раскршће улица Душанове и Краља Петра, према Дунаву. Сам појам преузет је од Турака и означава састајалиште четири пута или раскрсницу четири пута.
Скадарлија
„Ако је Париз престоница света, Монмартр је престоница Париза; ако је Београд раскрсница светских путева, Скадарлија је његова душа2.“ Скадарска улица добила је име 1872. године. Пре овог назива била је позната као Циганска мала, и у њој су живели Роми у скромним и запуштеним колибама и кућицама. Након предаје кључева града кнезу Михајлу Обреновићу и одласка Турака са ових простора, Роми се исељавају из Скадарлије и настањују други део града. У Скадарлију се насељавају кафеџије, ситни чиновници и занатлије, отварају се трговине, кафане, а убрзо затим постаје место у коме живе и стварају врсни књижевници, новинари, песници, уметници попут Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Јована Скерлића, Жанке Стокић. Данас Скадарлија представља незаобилазно туристичко одредиште које нас подсећа на некадашњу боемску четврт града Београда.
Студентски трг
Најстарији трг у Београду. За време Турака на овом месту се налазило турско гробље. 1824. године српске власти су на овом простору трга отвориле Велико пазариште, које је касније названо Велика пијаца. Након регулације града после 1869. године, студентски трг добија нешто правилнији облик. Једна његова половина била је намењена пијаци, док је друга била претворена у парк. Једна од најзначајнијих грађевина на овом тргу је Капетан – Мишино здање, подигнуто 1863. године по плану чешког архитекте Јана Неволе. Објекат је грађен за Мишу Анастасијевића, богатог трговца и пословног партнера кнеза Милоша Обраневића. У току градње се одустало од првобитне намене да објекат служи становању, те је Миша Анастасијевић објекат поклонио својој домовини да служи образовној сврси, што се јасно види на запису зграде „Миша Анастасијевић свом отечеству“. Данас се у овој згради налази Ректорат београдског универзитета. Након 1927. године уклоњена је пијаца и цео простор претворен је у парк, што је и данас. Посетиоци Студентског парка данас могу видети два споменика: Јосифу Панчићу подигнут 1897. године и Доситеју Обрадовићу који је 1930. године премештен са Калемегданског парка.
Сава капија је била јужна капија вароши, повезивала је Доњи град са савским делом вароши, делови капије су срушени током бомбардовања Београда 1944. године, 2009. године капија је обновљена.
Стамбол капија је била капија на изласку из београдске вароши, собзиром да је кроз њу водио друм у правцу Истанбула/Стамбола, добила је назив Стамбол капија. Капију су градили Аустријанци у првој половини XVIII века, налазила се између данашњег Народног позоришта и споменика кнезу Михајлу. По наредби кнеза Михајла срушена је 1866. године, јер је у њеној близини доста Срба страдало за време Турака.
2 Коста Димитријевић – књижевник, критичар и есеиста
Песници о Београду – Београду с љубављу
Илустрације песама аутора Слободана Шоргића преузете из књиге „Волим Београд“, уз дозволу аутора.
Деспот Стефан Лазаревић, приликом почетка обнове града у Повељи Београду, 1403. год.
Забележио Константин Филозоф
Рабиндранат Тагоре, Одговор на добродошлицу приликом посете Београду 14. 10. 1926. године.
Песма о Београду
Београде, граде Илира и Келта
балкански и славенски граде мили,
широкогруди грађанине света,
живи и свакој се одупири сили.
…..
Отворио си сваком широм врата,
А срца ост`о још несагледана,
Прадавна браво са седам печата
У сенци кула, липа и платана.
Десанка Максимовић, одломак, 1969.
Госпођица
Небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја кад се цело претвори у један једини тмурни облак који, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану са прашином паномске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од јесењих звезда у ројевима. Увек лепо и богато, као накнада овој чудној вароши за све оно чега у њој нема и утеха због свега оног што не би требало да буде.
Иво Андрић, одломак
Београде добро јутро
Београђани, волите и чувајте Београд.
Београд нема никог другог сем вас.
…..
Одведите децу или унуке на Сајам књига.
Они се могу спасити само ако буду волели и радили оно што ви нисте.
…..
Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, не треба више ништа да тражи од живота.
Више од тога било би нескромно.
Душко Радовић
Београдски менталитет
У земљи и граду који има највише проблема у Европи и можда на свету,
Најчешће две речи су:
НЕМА ПРОБЛЕМА!
Тако да су Јапанци мислили да је „нема проблема“ начин поздрава.
То је особина Београда где су измишљене најчудније ствари на свету: левак са мрежом за бензин, који не пропушта воду и прегорела сијалица на којој се крпе чарапе.
Момо Капор, Пљескавица узвраћа ударац,
Новости, 29. 06. 2006.
„Београд ме је потпуно дирнуо и покренуо. Тешко је објаснити осећања која ме преплављују. Ваша жеља да спајате људе, пожртвованост и посвећеност идеји, потреби да људе гледате у очи, унутрашња лепота на коју сам наишао овде, све је толико искрено и стварно. Мало је таквих места на планети. Молим вас, позовите ме поново!“
Ross Lovegrove,
Belgrade design week, Београд, април 2006.
Поздрав из Београда
Разгледнице Београда, сет од 32 разгледнице.
Ликовна радионица за децу, Завод за проучавање културног развитка, Београд
Заједнички рад деце узраста од 4 до 14 година.
Избор разгледница