МЕНИ
Како сачувати време за игру? Одговор на ово питање покушала су да дају деца узраста од пет до седам година са радом Лав који чува време за игру, из дечјег клуба предшколске установе „Дечји дани“, са својим ликовним педагогом Јасмином Обрадовић и васпитачем Мирјаном Вранић.
Утицај примењене уметности присутан је и на овогодишњем Октобарском салону. Група ципела, различитих величина, облика и боја, од оних елегантних са штиклом за вече, до равних и оних с придодатим цветом, до дечјих са шниром и без, рађених техником папир-маше, чини радове ученика другог разреда основне школе „Милан. Ђ. Милићевић“, који су ципеле израдили уз помоћ ликовног педагога Маријане Пејатовић.
А да се ципеле могу представити кроз керамику показали су нам ђаци нижих разреда француске школе који су у оквиру „Дамм керамик студија“ у сарадњи с ликовним педагозима Марицом Јовичић-Петровић и Михајлом Петровићем у белој глини (печеној) израдили: једну плаву чизмицу с ружичастим кајишем од керамике (Анђелија Арсић), једну балетанку плаве боје са жутонаранџастом машном (Емериан Матхилде), црну балетанку с елементима плаве и ружичасте боје и машном од материјала (Ема Поповић) и керамичку папучицу с малом потпетицом (Емериан Матхилде).
Дописном уметношћу позабавили су се ученици основне школе „Бранко Ћопић“ из Београда, који су у сарадњи са својим ликовним педагогом Наташом Ивановић на конкурс послали Маил–арт карте. Инспирисани уметничким покретом који се јавио шездесетих година двадесетог века, чија је карактеристика била слање уметничког материјала поштом како би кружио светом и стварао везу међу људима, ученици су понудили врло занимљива решења. Поред илустративног дела, рад садржи и следеће поруке:
Осмех је исти на свим језицима!
Као што вода истиче из ведра, ако на њему има ма и једна рупица, тако се неће задржати у души човека ниједна радост ако у њему нема љубави…
Јелена Кнежевић
Осврт на дечје радове (99 KB)
