МАШИЋ

Свечано отварање: 12. септембра у 19 часова. Изложбу отвара Мирослав А. Мушић

Кустос изложбе: Слободан Јовановић, Музеј примењене уметности

Дизајн визуелног идентитета изложбе: Борут Вилд

На изложби МАШИЋ у Музеју примењене уметности биће приказан већи део заоставштине Слободана Машића, коју је Музеју током 2017. године поклонила његова удовица и дугогодишња сарадница Савета. Слободан Машић (1939–2016, Београд) био је један од најзначајнијих уметника који су током протеклих пола века обликовали визуелне комуникације у Србији и Југославији. Током студија на Архитектонском факултету (1958–1964) упознаје будућу жену и најважнију сарадницу Савету Пухало. Након завршетка студија, примењује искуства стечена на факултету у дизајну визуелних комуникација. Тада ради плакате и каталоге за Дом омладине и Графички колектив, покреће едицију књига Независна издања, оснива Студио Структура, графички обликује разне књиге, часописе Сусрет, НБ’68 и РОК, шпице за култне југословенске филмове и започиње сарадњу са позориштем Атеље 212, тј. БИТЕФ-ом, као и филмским фестивалом ФЕСТ. Машићев дизајн за БИТЕФ ће временом постати један од најзначајиних опуса у области визуеланих комуниација у Србији и тадашњој Југославији.

Већ крајем ’60-их година прошлог века, Машић дефинише своју поетику, првенствено путем креирања чувених идеограма, као што су звезда уписана у круг (знак Студија Структура) или идеограм који чине супротно усмерене вертикалне стрелице (знак Независних издања). Његова способност да манипулише графичким дизајном омогућила му је да анализира садржај комуникације, сводећи је на симболичку суштину. Без сувишне ликовности, он конструише површине које постају преносник значења садржине плаката, књиге или других средстава визуелних комуникација. Једноставну просторну композицију са плаката за Дом омладине касније користи да би представио ритам поновљених знакова. Овај ритам му омогућава да створи нову слику света, у којем његови знаци формирају засебан графички језик, који бежи од фигуралности ка симболичном и иконичном.

У тексту „У трагању за сопственим изразом“ у каталогу изложбе МАШИЋ, Мирослав А. Мушић констатује да је „био неприкосновен у исказивању својих ставова. Полазио је са становишта да сваки графички знак, линија и белина имају своје место, симболику и оправдање. Способношћу издвајања успостављао је дијалог са светом. Била су то критичка разматрања вођена графичким језиком са тежњом да се искаже мишљење, став о појединим вредностима, заблудама или утопијама.“

Аутор фотографија: Веселин Милуновић