Тријенале у Милану

23. међународна изложба
Тријенале у Милану

Република Србија
Infinity of Structure

Инстинкт је нешто што превазилази знање. Ми, несумњиво, имамо извесна финија влакна која нам омогућавају да сагледамо истине када су логичка дедукција или било који други намерни напор мозга немоћни.

Никола Тесла

Infinity of Structure је антрополошка визија савремене уметности која има за циљ да истражи људски однос са непознатим кроз урођену потребу за стварањем симбола који превазилазе време.
Кроз микроскопски приступ аутора, орнаментални мотиви српског средњовековног фрескосликарства преклапају се кроз различите медије савремене уметности. Прерушени у ритмички пресек облика, звукова, линија и тачака откривамо скривене структуре иза аналогног и дигиталног. Оно што је потиснуто се враћа, оно што је невидљиво проналази пут.

Назив: Infinity of Structure
Аутор: Иван Мангов
Уметници: Марко Лађушић, Александар Вац
Анимација и АР: Марко Тодоровић, Лука Тилингер

Музика: Дориан Јовановић

Комесарка: Биљана Јотић
Кустоскиње: Биљана Јотић, Наташа Радојевић

Есеји: Domenico de Chirico, Биљана Јотић, Наташа Радојевић

Графички дизајн: Дејана Цветковић

Дизајн изложбе: Иван Мангов

Реализатор и организатор:
Музеј примењене уметности у Београду у име Министарства културе и информисања Републике Србије

Партнери:
Drina gallery, Logic Art Space, The 42 Media Society, Express Global, Adria Media, Mondo, Biograf Printing, Diplomacy&Commerce, Италијански културни центар у Београду

Уметнички пројекат
Infinity of Structure
Павиљон Републике Србије

15/07/2022 – 11/12/2022

Четрнаестог јула, свечано је отворен Павиљон Републике Србије у оквиру 23. међународне изложбе Тријенала у Милану Unknown. Unknowns. An Introduction to Mysteries. Уз напомену да се Република Србија први пут предстaвља у оквирима националних селекција, Павиљон је свечано отворила Маја Гојковић, иницијаторка идеје, потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања. Осим ње, присутнима су се обратили кустоскиња Биљана Јотић, комесарка наступа, и архитекта Иван Мангов, аутор пројекта.

Републику Србију на Тријеналу представља ауторски пројекaт архитекте Ивана Мангова Infinity of Structure, који је одабран на јавном конкурсу. Почетна идеја око које се развијао концепт јесте спајање традиционалног симбола српске средњовековне уметности фресака из православних манастира са савременим уметничким изразима. С тим у вези, аутор пројекта је окупио четири савремена уметника са препознатљивим ауторским карактерима у медијима у којима се изражавају – слици, керамици, проширеној реалности и музици, које је објединио у дизајну једног простора који карактерише атмосфера целине.

Овај уметнички пројекат директно одговара на постулате спајања традиционалног и савременог приступа стварности, као и на нераскидиве везе уметности и науке, који су у фокусу концепта Тријенала у Милану.

О поменутом најбоље сведочи одабир кустоса 23. међународне изложбе. Архитекта Francis Kéré и астрофизичарка Ersilia Vaudo, директорка Канцеларије за диверзитет у Европској свемирској агенцији, јасно упућују на спој аутентичне једноставности и прочишћеног израза локалног афричког традиционалног порекла и науке која прати глобално савремено доба. Изложбена поставка уметничког пројекта Павиљона Републике Србије конкретно је одговорила на наведени концепт.

Поред те чињенице, пројекат Infinity of Structure карактерише појам тоталитета, који се препознаје од првог корака при уласку у затамњено плави павиљон, где посматрача дочекује конструкција од 12 слика Марка Лађушића, које формирају „тотем“. Свака слика урађена је кроз слојевите и њему својствене структуре које крију позадинску основу, орнамент.

Савремене технологије проширене реалности омогућавају посматрачу да, коришћењем QR кода, прође кроз све сликане слојеве и тако открива процесе настајања – ауторски рад Марка Тодоровића. Други део материјалне визије представљају ручно прављени керамички апстраховани облици Александра Ваца. Три стотине керамичких делова формира инсталацију која се протеже целом дужином зидова, а њена висина активира посматрачев поглед према горе.

Настављајући кретање по поду на ком се све рефлектује и добија нову димензију, суочавамо се са издвојеним простором у коме доминира дигитална слика, жива представа кружног облика, која је у ствари анимација слике поменутог тотема. Тоталну атмосферу која подсећа на атмосферу једнообразне цркве испуњава ауторска музика Дориана Јовановића.

После откривања повезаности традиционалног и савременог израза, појављује се нови степен спајања материјалног и нематеријалног. Карактер целине можемо повезати са универзалним карактером уметности и брисањем граница између различитости изражавања. Визије осликаних платана састављених у конструкцију тотема и керамичких делова, организованих у неправилна поља зидних површина, настављају се у поље дигиталне стварности и нематеријалне природе музике.

Infinity of Structure jeсте антрополошка визија савремене уметности која има за циљ да истражи људски однос са непознатим кроз урођену потребу за стварањем симбола који превазилази време. У поменуту визију можда нас најбоље уводе речи научника Николе Тесле: „Инстинкт је нешто што превазилази знање. Ми, несумњиво, имамо извесна финија влакна која нам омогућавају да сагледамо истине када су логичка дедукција или који други намерни напори мозга немогући.“

Неопходна је храброст за улазак у поље непознатог. У том делу можемо препознати снагу уметности која нас позива да, у павиљону који испуњава бесконачност структуре,зађемо у простор отворене комуникације и доживимо умеће.

У новим искуствима можемо тражити и тренутак у коме се спајају историја уметности и савремена теорија уметности, те открити ново поље кустоских пракси. Време не стоји, оно се креће, а са њим и уметност изражавања која тежи испитивању граница и откривању нових и непознатих поља стварности. Овде би могла да се промишља и претпостави веза са новом тезом квантне физике о постојању две стварности једне честице.

Пројекат је реализован у организацији Музеја примењене уметности у Београду, а у име Министарства културе и информисања Републике Србије.

Биљана Јотић,

мр ист. ум. и кустоскиња

комесарка наступа Републике Србије

в. д. директора Музеја примењене уметности

Текстови:

Infinity of structure[SR] – Biljana Jotić
Infinity of structure[EN] – Biljana Jotić
Infinity of structure[SR] – Natasa Radojevic
Infinity of structure[EN] – Natasa Radojevic
Testo Domenico de Chirico

Фотографије: