Тријенале у Милану

23. међународна изложба
Тријенале у Милану

Република Србија
Infinity of Structure

Инстинкт је нешто што превазилази знање. Ми, несумњиво, имамо извесна финија влакна која нам омогућавају да сагледамо истине када су логичка дедукција или било који други намерни напор мозга немоћни.

Никола Тесла

Infinity of Structure је антрополошка визија савремене уметности која има за циљ да истражи људски однос са непознатим кроз урођену потребу за стварањем симбола који превазилазе време.
Кроз микроскопски приступ аутора, орнаментални мотиви српског средњовековног фрескосликарства преклапају се кроз различите медије савремене уметности. Прерушени у ритмички пресек облика, звукова, линија и тачака откривамо скривене структуре иза аналогног и дигиталног. Оно што је потиснуто се враћа, оно што је невидљиво проналази пут.

Назив: Infinity of Structure
Аутор: Иван Мангов
Уметници: Марко Лађушић, Александар Вац
Анимација и АР: Марко Тодоровић, Лука Тилингер

Музика: Дориан Јовановић

Комесарка: Биљана Јотић
Кустоскиње: Биљана Јотић, Наташа Радојевић

Есеји: Domenico de Chirico, Биљана Јотић, Наташа Радојевић

Графички дизајн: Дејана Цветковић

Дизајн изложбе: Иван Мангов

Реализатор и организатор:
Музеј примењене уметности у Београду у име Министарства културе и информисања Републике Србије

Партнери:
Drina gallery, Logic Art Space, The 42 Media Society, Express Global, Adria Media, Mondo, Biograf Printing, Diplomacy&Commerce, Италијански културни центар у Београду

Infinity of Structure
Пројекат Ивана Мангова
Република Србија

Infinity of Structure је антрополошка визија савремене уметности која истражује људске односе са непознатим кроз урођену потребу за стварањем светих симбола. Ти симболи нам омогућавају да идемо даље од познатог или виђеног повезујући концепте и искуства; они могу носити више различитих значења и израза. Ти изрази не морају сами по себи бити намерно религиозни, али индиректно ипак припадају људској религији, будући да су резултат свести о бесконачном и непознатом.

Аутор пројекта Иван Мангов води нас у царство симбола кроз орнаменте српског средњовековног фрескосликарства. Кроз своја интелектуална, културна и метафизичка значења, средњовековни орнаменти прерасли су ограничено подручје визуелних уметности, будући да често постају предмет научног проучавања. Они су уметничко оличење космологије, иако многи још увек нису декодирани.

Користећи средњовековну орнаментику као полазну основу, нова стварност ствара се уношењем слојева савременог сликарства. Овај паралелни креативни процес заснован је на квантној физици, где било које две побуђене честице могу постојати у суперпозицији, стварајући тако нову реалност. То је истовремено присуство материје и духа у трагању за универзалним законима који одређују људски однос према непознатом што нас окружује до бесконачности.

При уласку у мрачни изложбени простор Павиљона Србије посетиоци ц́е се приближити просторном монолиту високом четири и по метра. Како му се приближавају, откриће да је његова структура прекривена слојевима пажљиво ручно осликане материје. Реч је о сложеном, вишеслојном делу вајара и сликара Марка Лађушића, густо збијеном симболичком систему чија значења остају отворена за тумачење и неартикулисана. Ова монументална композиција фокусира се на експанзивне структуре – неограничене мреже-системе који се преклапају са умноженим орнаменталним мотивима из српског средњовековног манастира Хопово. Слојеви боја се не стапају нити директно ступају у интеракцију, већ сугеришу постојање треће димензије, где се умножавање микросистема може поново појавити и нестати у бесконачност.

Бочни зидови Павиљона Србије прекривени су керамичким инсталацијама уметника Александра Ваца и постављене у горњим зонама, позивајући посетиоца да погледа горе како би их пронашао у мраку. Поставку прати оригинална музика Доријана Јовановића, која доноси посебну динамику комбинујући неправилан ритам и амбијентални звук уз коришћење електронских инструмената и акустичну обраду.

У задњој зони посетиоци ц́е открити велику кружну пројекцију. Док сензори хватају покрете руку, они ц́е моћи да открију слојеве компјутерски генерисаног света и зароне у дубину структуре. Ова инсталација за праћење покрета, коју је креирао визуелни уметник Марко Тодоровиц́, заједно са апликацијом проширене стварности која покреће осликане површине централног монолита делује као симболички, неухватљиви дух изложбе.

Српски пројекат Infinity of Structure, који ц́е бити представљен на 23. међународној изложби на Тријеналу у Милану, налази се између два света, црпећи своје елементе из оба. На тим нестабилним границама ствара се веза између старе и нове културе, урбане и традиционалне естетике, рационалне и ирационалне, инстинктивне и интелектуалне. Поновљени средњовековни мотиви скривени у живом ритму слободних структура, кроз готово археолошки, микроскопски приступ аутора, преклапају се данас и јуче: оно што је потиснуто се враћа, а оно што је невидљиво проналази пут.

Биљана Јотић, комесарка и кустоскиња

Наташа Радојевић, кустоскиња

Текстови:

Infinity of structure[SR] – Biljana Jotić
Infinity of structure[EN] – Biljana Jotić
Infinity of structure[SR] – Natasa Radojevic
Infinity of structure[EN] – Natasa Radojevic
Testo Domenico de Chirico

Фотографије: