Ненад Радић
др историчар уметности, Филозофски факултет, Београд

СОБЕ ПОРЦЕЛАНА XVIII ВЕКА У СВЕТЛУ НОВЕ МУЗЕОЛОГИЈЕ, ПРИМЕРИ И ПО(Р)УКЕ
PORCELAIN ROOMS OF THE 18^TH CENTURY IN THE LIGHT OF NEW MUSEOLOGY : EXAMPLES AND LESSONS

Зборник 4/5/2008/2009 (Музеј примењене уметности), страна 121-123

УДК:
738.1:069.02(436)”1993” ; 738.1:069.02(734)”2007”

Апстракт:
Текст Собе порцелана XVIII века у светлу нове музеологије представља две музејске поставке и њихове различите приступе излагању делова музејских збирки. Настале 1993. године у Музеју примењене уметности у Бечу и 2007. године у Уметничком музеју у Сијетлу, обе поставке "говоре" језиком нове музеологије. Њихове разлике, међутим, указују на развој својствен епистемо-лошкој промени која је у току. Издвајањем и кратком анализом ових примера јасно се уочава промена при-ступа музејској поставци која све више постаје потпуни уметнички доживљај. Основна по(р)ука о свеобухватном процесу музеализације и његовом доприносу очувању и оживљавању прошлости тако чини и окосницу овог приказа.

Кључне речи:
Музеологија, музеј, примењена уметност, стална поставка, порцелан, XVIII век

Summary:
The ongoing development of museum activities in the last two decades produced astonishing breakthroughs as to the approach to cultural heritage. This inexorable transformation process of museum displays is best witnessed by two porcelain rooms, one in the Museum of Applied Art in Vienna and the other in the Art Museum in Seattle. The first mentioned was established at the beginning of 1990s and it marked the passage to the interior of heritage (white cube of Donald Judd as exterior in which the invisible becomes visible by means of the paradox of minimalism and of the end of the century). The second example comes from the end of the first decade of the 21^st century (Porcelain Room in the Art Museum in Seattle as interior virtual space) and it demonstrates hyper-textuality of cybernetic museum in search of cultural identity. If the century we are living in represents the world as an information web then the requirements for changes in museum as well as for its offers would be quite obvious if it is to be transformed into a generative field of analog memory – that is to continually make the already inevitable digital transformation possible by remembering the past through comprehensive network of the process of musealisation.

Овде можете преузети PDF чланка (160 KB)