Зборник 15 / 2019 (Музеј примењене уметности. Online)

ISSN 2466-460X (Online)

ISSN 0522-8328 (Штампано издање)
PDF штампаног издања (3.3 MB)

Главни и одговорни уредник: мр Љиљана Милетић Абрамовић

Уредник броја: мр Андријана Ристић

Уређивачки одбор:
др Jелена Ердељан (Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд)
др Клаудија Казали (Међународни музеј керамике, Фаенца, Италија)
Мирослав Карић (Ремонт – независна уметничка асоцијација, Београд)
Слободан Данко Селинкић (Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Нови Сад)
мр Љиљана Милетић Абрамовић (Музеј примењене уметности, Београд)
Слободан Јовановић (Музеј примењене уметности, Београд)
мр Андријана Ристић (Музеј примењене уметности, Београд)

Секретар редакције броја: Слободан Јовановић

Сви текстови у рубрикама Прилози, Полемике, Критике и Прикази се рецензирају.
Листа рецензената:
Милан Андрић, виши конзерватор за дрво, Музеј примењене уметности, Београд
Мила Гајић, виши кустос, Музеј примењене уметности, Београд
Слободан Јовановић, виши кустос, Музеј примењене уметности, Београд
Проф. др Драган Јоцић, редовни професор, Универзитет у Београду, Технолошко-металуршки факултет – Катедра за текстилно инжењерство
Мирослав Карић, независни кустос
Весна Лакићевић Павићевић, независни кустос, Београд
др Чедомила Маринковић, независни истраживач, Београд
мр Љиљана Милетић Абрамовић, музејски саветник, Музеј примењене уметности, Београд
др Милорад Младеновић, ванредни професор, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет – Департман за архитектуру
Драгиња Маскарели, виши кустос, Музеј примењене уметности, Београд
др Бојан Поповић, Народни музеј, Београд
др Зоран Ракић, ванредни професор, Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју уметности
др Мирјана Ротер Благојевић, ванредни професор, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет – Департман за архитектуру
др Предраг Терзић, ванредни професор, Универзитет Сингидунум, Београд, Факултет за медије и комуникације – Департман за дигиталне уметности
Проф. др Александар Чучковић, редовни професор, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет, Суботица – Департман за европску и међународну сарадњу и бизнис
др Јасмина Чубрило, ванредни професор, Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју уметности

Часопис је индексиран:
Ebsco, KoBSON, ERIH PLUS

Садржај Зборника 15 / 2019 (Музеј примењене уметности. Online)

О Зборнику
About Journal
ДРАГАНА ПАВЛОВИЋ
АКСЕСОАР НА ПОРТРЕТИМА СРПСКЕ ВЛАСТЕЛЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
ACCESSORIES ON THE PORTRAITS OF SERBIAN NOBILITY IN THE MIDDLE AGES
Апстракт:
Властеоске портретне целине у сликарству средњовековне Србије представљају важан извор за проучавање инсигнија и костима припадника тог привилегваног друштвеног слоја. Такође, представе властелина, њихових супруга и мушких и женских потомака сведоче о обичају ношења и сликања појединих предмета (појас, убрус, торбица) и врста накита (наушнице, прстење, огрлице, копче). Поменути предмети били су саставни део племићке одеће и представљали су статусно обележје властеле. Детаљна анализа показала је да је одабир, присуство и количина пратећих предмета и накита зависио од неколико чинилаца: пола приказане личности, типа и кроја одевних предмета, те личног избора и укуса појединца, као и његових нарочитих вештина и склоности.
Кључне речи:
аксесоар, властеоски портрет, властеоски статусни симболи, средњовековни накит, српско средњовековно зидно сликарство
Summary:
Portraits of the nobility on wall paintings and icons of medieval Serbia testify to the custom of wearing different types of dress accessories (belts, handkerchiefs, pouches) and jewellery (earrings, rings, necklaces, brooches). These accessories and jewellery are visible on representations of Serbian noblemen and noblewomen, as well as of their male and female descendants. The results of research have shown that the selection, presence and amount of dress accessories and jewellery depended on several factors: the gender of the depicted person, type and cut of attire, as well as on personal choice and taste of every individual, his or her skills and affinities. Thus, some types of jewellery, such as necklaces and earrings, were elements of female fashion. On the other hand, only males are depicted with pouches, while rings, brooches, belts and handkerchiefs were worn by both noblemen and their wives. Since some accessories, such as belts and handkerchiefs, were represented on the portraits of the aristocrats of different hierarchical levels, it can be concluded that the presence of that type of accessories was not related to the social rank of the person depicted. However, in some cases, the absence of such accessories depended on the specific cut of the noble dress. Furthermore, the presence and, at the same time, the absence of some dress accessories and jewellery on the portraits of the noblemen of the same social rank, even on the portraits of the same person in various churches, can be explained by the lack of firm rules that would be consistently obeyed when the portraits of these noblemen are in question. Undoubtedly, the above mentioned accessories and jewellery were the designation of the nobility and had a certain social connotation. They were used to accentuate the position of depicted noblemen and their family members in medieval society, to indicate their status and aesthetic criteria, even to emphasise the individuality of a certain person compared to other members of the family.
МИЉАНА М. МАТИЋ
ОДЕВАЊЕ И ИДЕНТИТЕТ: представе ктитора мирјана у српском сликарству XVI и XVII века
DRESSING AND IDENTITY: Representations of Lay Ktetors in Serbian Painting of the 16th and 17th Centuries
Апстракт:
Портрети ктитора из реда мирјана представљају аутентичне извори који сведоче како о историјском костиму и одевању током векова, тако и о социјалном идентитету представљених личности, њиховом друштвеном статусу и родној структури. У раду се анализира грађанска мушка и женска ношња приказана на ктиторским портретима у српском сликарству XVI. и XVII века: у Тријебњу код Стоца (четврта деценија XVI века), наосу Мораче (1574), припрати Свете Тројице Пљеваљске (1592), Црној Реци (1599/1600), Дивљу код Скопља (1603/1604), Пиви (1604‒1606), Житомислићу (1609), цркви Светог Димитрија у Пећкој патријаршији (1619/1620) и на икони Богородице Кириотисе и Светог Николе из Народног музеја у Београду (XVI век). Поређењем са ктиторским портретима на тлу Балкана потврђује се теза о појави синкретизма у култури и одевању хришћана тога доба, те одевања као чиниоца идентитета и средства социјалне комуникације.
Кључне речи:
ктитори мирјани, одевање, српско поствизантијско сликарство
Summary:
Portraits of lay ktetors represent authentic sources that testify both to the historical costume and history of clothing throughout the centuries, as well as to the social identity of displayed personalities, their social status, and gender structure. The paper analyses the dressing of laymen and laywomen presented on Serbian portraits of the 16th and 17th centuries: voivode Radoje Hrabren in Saint Nicholas Church in Trijebanj near Stolac (the fourth decade of the 16th century), knez Vukić Vučetić in the Morača Monastery (1574), sipahi Vojin and goldsmith Jovan in the Holy Trinity Monastery near Pljevlja (1592), “servant of God” Nikola in the Monastery of Crna Reka (1599/1600), a married couple from the Church of the Assumption of the Virgin in Divlje near Skopje (1603/1604), an unknown ktetor from the Piva Monastery (1604-1606), sipahi Milisav Hrabren from the Žitomislić Monastery (1609), sipahi Jovan in the Church of Saint Demetrius at the Patriarchate of Peć Monastery (1619/1620) and an unknown ktetor from the Littoral depicted on the icon of Theotokos Kyriotissa and Saint Nicholas kept at the National Museum in Belgrade (Inv. No. 2105).

The clothing of male lay ktetors depicted in Serbian painting has all the elements of the civic dress of the higher social strata in the 16th and 17th centuries. It consisted of a white collarless shirt, a kaftan opened at the front and fastened with small buttons, with a firm large collar; a wide belt made of textile, tied in the front in a large knot; the upper part of their garments is long and wide, in the form of a robe or a coat with the sleeves slit under the armpits, often decorated with expensive fur. In some cases, the clothing is complemented by a cap. In terms of dress, besides certain milder influences from the West, the portraits of laymen ktetors – represented mainly on frescos – mirror the clothing practices of prominent members of the Ottoman society. This is due to the fact that there was an ideal model of a Levantine-Balkan citizen, although ktetor representations do have some extraordinary portrait features. A comparative analysis juxtaposing these ktetor portraits with others from the territory of the Balkans seems to confirm the hypothesis about the emergence of syncretism in culture, as well as the role of dressing as a factor of identity and means of social communication.
МАЈА СТАНКОВИЋ
Апстракт:
Од најранијих тумачења фотографије, када је поистовећивана са отиском природе и објективношћу, преко усклађивања са модернистичком парадигмом, сликом као доминантним медијем и идејом медијске специфичности, тзв. уметничка фотографија, преко различитих искуства документарне фотографије, а потом неоавангардним исклизнућем у немедиј, па све до дигиталне фотографије, оно што се препознаје као кон станта о којој је писао још Валтер Бењамин јесте њена отвореност за манипулисање. Компаративном анализом различитих приступа фотографији, анализом појма програмирање, преузетог од Флусера, и увођењем студија случаја, анализиране су различите уметничке стратегије које припадају концептуалном искуству. Главна теза истраживања је да је концептуални приступ фотографији најрадикалнији вид отпора манипулативној природи фотографије. Циљ истраживања је да укаже на конти нуитет између аналогне и дигиталне фотографије, која урачунава све претходне моделе деловања, објективност, документарност и медијску специфичност. Оне су у функцији програмирања сликама којима смо окружени, што потврђује алгоритамски начин функционисања дигиталног записа као доминантно обележје фотогра фије у савременој уметности.
Кључне речи:
концептуална фотографија, дигитална фотографија, манипулација, савремена уметност, уметничка фотографија, документарна фотографија, медиј, не-медиј, систем, алгоритам
Summary:
From the earliest interpretations of photography, when it used to be identified with the print of nature and objectivity, through alignment with the modernist doctrine and painting as the dominant medium and the idea of media specificity, the so-called art photography, through various experiences of documentary photography, and then by the neo-avant-garde slip into non-media, all the way to digital photography, what has been recognized as the constant, that Walter Benjamin also used to write about, is its openness for manipulation. This paper analyses different art strategies belonging to conceptual experience through comparative analysis of different approaches to photography, analysis of the Flusser's (Vilem Flusser) concept of programming and introduction of case studies. Two case studies related to conceptual art have also been included: Edward Ruscha, Twentysix Gasoline Stations, 1963, and Bernd and Hilla Becher, Anonyme Skulpturen: Eine Typologie technischer Bauten and Typologien, Industrieller Bau, 1963–1975. The main thesis of the research is that the conceptual approach to photography is the most subversive towards the manipulative nature of photography. The main objective is to point out the continuity between analogue and digital photography that includes all previous approaches to photography – objectivity, documentarity, media specificity. Nowadays, we are in the constant process of programming by the images we are surrounded by, which confirms the algorithmic way of modus operandi of digital images as the dominant feature of photography in contemporary art.
КАРОЛИНА ПАЛИН (KAROLINA PALLIN)
THE POSITION OF CRAFT - AND PRACTICAL RESEARCH WITHIN THE ACADEMIC WORLD: A Grounded Theory of Problems and Solutions
ПОЗИЦИЈА ИСТРАЖИВАЊА ЗАНАТА И ПРАКТИЧНОГ ИСТРАЖИВАЊА УНУТАР АКАДЕМСКОГ СВЕТА: утемељена теорија проблема и решења
Abstract:
The study of applied arts through theory and methods grounded in knowledge of crafts is still an outsider within the academy and in the scientific arena. This research paper explores the field of craft- and practical research, with focus on practical researchers and their experienced position in the academic discussion.

By generating a grounded theory about the field of craft- and practical research in Sweden, the field can be discussed and understood as a part of the academic world. The generated theory shows that the main concern for researches within the field is a lack of acceptance of their research by other parts of the scientific community. The grounded theory highlights four important areas that need to be established and discussed within the field itself and with the rest of the academic world. This is important in order to understand and accept practical knowledge as a base for both theory and method in scientific research. These areas are: economy, scientific validity, communication and research purpose.

The finished theory and theoretical model can be used as a tool for growing the potential of practical research within the field of applied arts and for gaining acceptance from the broader scientific community. The theory is grounded in the Swedish field of practical research, but it can also be used in the international context and be modified thereafter.
Key words:
craft research, practical research, grounded theory, scientific validity, communication, acceptance, material culture, techne, practical knowledge
Резиме:
Током последњих шездесетак година, област научног истраживања је доживела драматичне промене и развој. Уведени су нови интердисциплинарни теоретски оквири и методе истраживања, који захтевају да добију своје место унутар академског света. Пошто сам и сама део једне од тих нових области истраживања, посматрала сам борбу која се унутар ове области води како би она пронашла своје место у оквиру академског света. Та област је у овом тексту названа „Практично истраживање“ и дефинишу је њене методе истраживања, тј. практично знање, познавање заната и практично искуство као методе које омогућавају разумевање изворног материјала у оквиру научних истраживања у области хуманизма. Кроз оквир Утемељене теорије, у овој студији се истражује та борба унутар области.

У оквиру генерисане теорије о области Практичног истраживања у Шведској, више од било чега другог разматра се знање практичног истраживача, његов идентитет и важност прихватања од стране остатка академског света. Осим тога, разматрају се и питања у вези са начином на који истраживачи унутар области могу да допру до жељеног нивоа прихватања. Генерисана теорија се састоји из шест категорија, при чему су све оне важне за практичне истраживаче и Практично истраживање у оквиру академског света. Ова теорија се може поредити са тканином у којој су основне категорије, наиме Економија, Научна валидност, Комуникација и Сврха истраживања, међусобно испреплетане кроз теоретски оквир и категорију Знање у пракси – идентитет практичног истраживача. Овај теоретски сплет представља модел за разумевање и за рад са важном средишњом категоријом теорије – Прихватањем. Теорију, као модел за разумевање области Практичног истраживања, могу користити како људи који су део поменуте области, тако и они који то нису. У оквиру ове студије се истражује област Шведске, али је и ову, као и било коју другу Утемељену теорију, могуће модификовати, проширивати или користити као основу за даља истраживања или као други изворни материјал. Као таква, може бити корисна и у међународном контексту. Области се могу разликовати од земље до земље, али и не морају. То треба да открије неки нови истраживач, а ова студија му, надам се, у томе бар мало може помоћи.
ГОРАН М. БАБИЋ, НЕБОЈША М. АНТЕШЕВИЋ
ЧАСОПИС ЦРТЕЖИ (1956-1965): значај за афирмацију ликовног изражавања код наставника и студената Архитектонског факултета Универзитета у Београду
JOURNAL CRTEŽI – DRAWINGS (1956 – 1965): The Significance of Affirmation of Artistic Expression among the Teachers and Students of the Faculty of Architecture of the University in Belgrade
Апстракт:
У раду се истражује настанак и начин уређивања часописа Цртежи, основаног 1956. године на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, који је, као посебна ликовна едиција, касније придружен Зборнику Архитектонског факултета. Током деценије излажења, у периоду од 1956. до 1965. године, објављено је десет бројева овог јединственог ликовног издања. Часопис је настао на иницијативу професора Александра Дерока и три млађа сарадника, Бранислава Миленковића, Зорана Петровића и Ђорђа Петровића. Они су уједно били и оснивачи Цртачког клуба, из кога се ширила идеја о улози и значају цртежа у ширем архитектонском и ликовном стваралаштву. Овом „квартету” придружио се већи број наставника факултета, међу којима и сликари са предмета Слободно цртање и Акварелисање, употпунивши својим прилозима концепцију и садржај издања. Када су у часопис уврштени и радови студената, Факултет је едицију Цртежи прогласио за редовно институционално издање. На основу идејног одређења едиције, ауторима је дата слобода у одабиру радова, рачунајући на њихов етички однос према раду (стваралаштву) и на квалитет приложених радова. Указујући на присуство различитих уметничких сензибилитета и ликовних израза, у раду су представљене поетике шест најзаступљенијих аутора међу архитектима.
Кључне речи:
Александар Дероко, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, ликовно изражавање, слободноручни цртеж, часопис Цртежи
Summary:
This paper examines the origin and the way of editing the journal “Crteži – Drawings”, founded in 1956 at the Faculty of Architecture, University of Belgrade, which, as a special fine art edition, was later added to the Annual of the Faculty of Architecture. During the decade between 1956 and 1965, ten issues of this unique artistic edition were published. The volume “Crteži – Drawings” was created on the initiative of Professor Aleksandar Deroko and three younger associates, Branislav Milenković, Zoran Petrović and Đorđe Petrović. They were also the founders of 'The Drawing Club', which influentially spreaded the ideas about the role and significance of drawings in wider architectural and artistic creation. This quartet was joined by a number of faculty teachers, including painters from the subjects Free Drawing and Watercolor, who complemented the concepts and contents of the editions with their contributions. When the publication included students' works, the Faculty declared the edition “Crteži – Drawings” a regular institutional edition. Based on the conceptual determination of this edition, authors were given freedom to choose the works, counting on their ethical attitude towards creativity and on the quality of the attached works. Pointing to the presence of various artistic sensibilities and visual expressions, the poetics of the six most represented authors among the architects is presented in this paper.
РАДЕ ПЕЈОВИЋ, ИВАНА ВЕЉОВИЋ, ИРЕНА ЖИВКОВИЋ
Апстракт:
Рад представља приказ примене термохроматских боја на различитим материјалима са циљем добијања тзв. паметних материјала (енгл. smart materials), примењивих у савременом дизајну и примењеним уметностима. Приказује се сложен дизајнерски метод иновативне надоградње текстилних и других материјала употребом термохроматских боја у стварању нове естетске целине. Термохроматске боје карактерише способност да реагују на топлотни извор и мењају своју обојеност. Промена боје је повратна и може да утиче на визуелну текстуру материјала. Овакав приступ је нашао примену у области дизајна целулозних тканих и нетканих материјала, производа од синтетских полимерних материјала, керамичких производа и неорганских стакала. Термохроматски оптички квалитет побољшава перформансе материјала захваљујући потенцијалу да обезбеди динамички одговор на окружење. У раду се приказује динамика промена површине материјала условљена специфичношћу и реверзибилношћу боје у интеракцији с корисником и његовим окружењем. Примена термохроматских боја на природној кожи уводи нове креативне могућности захваљујући динамичким променама. Динамика промена омогућава другачију перцепцију визуелних садржаја и сензација, мимо уобичајених тумачења боје и облика. Јединствени сензорни квалитети материјала омогућавају симулирање различитих реакција, чинећи материјал сложеном површином софистициране структуре. Ова својства иницирају нове креативне приступе у обликовању и коришћењу у интеракцији са окружењем.
Кључне речи:
интеракција, паметни материјали, термохроматске боје
Summary:
This work presents the complex designer procedure of thermochromic ink application which is used for upgrade of textile and non-textile materials in the process of creation of new aesthetic unities with the aim to produce “smart materials”. Thermochromic inks are temperature sensitive materials that, while heated, change colour either from colourless to coloured state or from coloured to colourless, or from one tone to another. Inspired by the possibilities for development of new and creative designer directions with respect to interaction, responsibilities and ultimate functionality, artists and designers show an intensively growing interest in smart materials. This work presents several contemporary artists who use thermochromism in analysis of spectral reflexivity and sensory impressions which are the consequence of external stimuli.

Textile designers Linda Worbin, Joanna Berzowska and Maggie Orth study smart materials and interactive textiles. Within the projects, which have been analysed in this work, they develop methodologies for working with dynamic patterns on textiles equipped with smart systems. Experiments conducted by the mentioned authors aim both to explore expressive possibilities of fabrics in terms of colour dynamics and to develop innovative methods as well as their application possibilities when working with electronic textiles and reactive garments.

Design studio NunoErin (Nuno Goncalves Ferreira and Erin Hayne) and German architect Jürgen Mayer are interested in thermosensitive materials used in the field of furniture and interior design. One of the most interesting findings of NunoErin is the fact that thermochromic materials have both functional and therapeutic effect on children with special needs. Jürgen Mayer also involves the viewer, i.e. participant as a focal point of his work, placing him/her in the central part of his installations.

One of the materials that serve as the basis for observation of design and thermochromism in this work is the leather (being the substantial material). The wide scope of research and experimenting on upgrade of the leather surface using thermochromic inks represents a challenge in terms of art and technology, and indicates the elaborate design process in upgrade of the leather surface while forming the unique aesthetic unity.
ЗОРАНА ЂОРЂЕВИЋ
Апстракт:
За потребе изложбе Заборављени чудотворац – култ Светог Спиридона у српској традицијској култури, организоване у Музеју Војводине 2018. године, икона Деизис са Св. Николом, Св. Спиридоном и Св. Данилом Столпником подвргнута је конзерваторско-рестаураторском третманиу. Испитивања су спроведена у две фазе:мултиспектрална снимања и физичко-хемијске тестове. Третман конзервације и рестаурације вршен је у складу са аналитичким испитивањима, односно након визуализације иконе Деизис са Св. Николом, Св. Спиридоном и Св. Данилом Столпником. У циљу заштите, праћене су стилске карактеристике дела, сликарска технологија грађења бојеног слоја (одабир подлоге, употреба пигмената, везивног материјала и лака). Конзервација и рестаурација базирана је на одабиру најефикаснијег, неинванзивног и минималног третмана.
Кључне речи:
икона, истраживања, конзервација, рестаурација, полиптих, Грабован, Деизис са Св. Николом, Св. Спиридоном и Св. Данилом Столпником
Summary:
The research works were carried out in two phases: the multispectral recording, and physical and chemical tests, which provided main direction to conservation and restoration treatment.

The access to analytical testing allowed consideration of the wider problem involving the work of art – the icons Deesis with St Nicholas, St Spyridon and St Daniel the Stylite. The obtained results provide a clear insight into the style characteristics, painting technologies, construction of paint layer, selection of substrate, and the application of pigment, binder and varnish for protection. Dry cleaning of lacquer and paint layer is done using DMSO + ethyl acetate + citric acid, with thickener (in stages).

The paint layer reconstruction – retouching was carried out using watercolour palette and oil paint palette. Retouching was done using the tratteggio technique. In this way, the unity of retouched surface and the original surfaces was achieved. The work on the icons lasted for almost a year. First, it was necessary to look at the work of art as a whole, starting from pencil drawings, visible in certain segments of the paint layer, to the massive ornamental frame. During the operation, certain hidden details were discovered, especially when it comes to the painted details and decorative elements on clothes of the saints.

This enabled the selection of the most efficient, most harmless and overall minimum treatment in terms of conservation and restoration. Such treatment with minimal intervention gave us the maximum results.
МАРИЈАНА ПЕТРОВИЋ
Апстракт:
У раду је дат попис радова Добриле Стојановић, историчарке уметности која је радни век провела у Музеју примењене уметности у Београду, од његовог оснивања, посветивши се, углавном, проучавању текстила, костима, црквеног уметничког веза, таписерије и ћилима. Рад у новооснованој културној институцији после Другог светског рата захтевао је велико ангажовање на сакупљању, пописивању и обрађивању културне баштине. Добрила Стојановић је својим радовима оставила значајан траг у историји примењене уметности у домаћој и страној јавности.
Кључне речи:
библиографија, Добрила Стојановић, текстил, костим, мода, црквени уметнички вез, црквена одећа, црквени текстил, таписерија, теписи, ћилими
ДРАГИЊА МАСКАРЕЛИ, БОЈАНА ПОПОВИЋ