МАРКО ФИЛИП ПАВКОВИЋ (MARKO FILIP PAVKOVIĆ)
Независни истраживач, Загреб, Хрватска
pavkovic.marko.filip@gmail.com

THE BRICK AS A MEDIUM OF REPRESENTATION: Count Krsto II Oršić Slavetićki and Residential Architecture
ЗИДАНИ МЕДИЈ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ: Гроф Крсто II Оршић Славетићки и резиденцијална архитектура

Зборник 18/2022 (Музеј примењене уметности), страна 21-30

Категорија чланка: оригинални научни рад

УДК:
728.3/.6(497.5)"17"
929.732:929 Оршић Славетићки К.

Abstract:
Architecture, as a medium of representation, has always been one of the most expressive ways of conveying a commissioner’s power. A commissioner is not a person who passively accepts the architect’s idea, but rather actively participates in the realisation of the building they finance. The aim of this paper is to explore the commissions of Count Krsto II Oršić Slavetićki (1718–1782) in relation to residential architecture, i.e., residential architecture will be observed as a medium of personal and family representation. The paper will not list Oršić’s every commission and purchase of residential buildings, nor will they be listed chronologically. Instead, each of the selected buildings, some of which are located in the countryside, with others in urban areas, will be analysed as a separate case study. We will try to identify analogies in the spatial and decorative design of the buildings and study Oršić’s role in the final realisation of the buildings he had commissioned. The analogies, a result of the commissioner’s wishes, are revealed in the spatial organisation of the architectural complexes, the layout organisation of the interior, and in the repertoire of decorative motifs on the works of decorative arts. It is interesting to note that Oršić’s son Adam (1748–1820), in his memoirs, described the construction and significance of several buildings covered in this paper.

Key words:
Baroque, commissioners, Count Krsto II Oršić Slavetićki, residential architecture, Zagreb

Резиме:
Архитектура као медиј репрезентације одувек је била један од најекспресивнијих начина за приказивање моћи наручиоца. Наручилац није особа која пасивно прихвата идеју архитекте, него активно учествује у реализацији грађевине коју финансира. Циљ овог рада је истражити наруџбине грофа Крсте II Оршића Славетићког (1718–1782) у вези с резиденцијалном архитектуром, односно резиденцијална архитектура ће се проучавати као медиј личне и породичне репрезентације. У раду се неће обрађивати свака Оршићева наруџбина и куповина стамбених објеката нити ће се оне хронолошки пописати. Уместо тога, сваки од одабраних објеката, од којих се неки налазе на селу, а други у урбаним срединама, анализираће се као засебна студија случаја. Покушаћемо да идентификујемо аналогије у просторном и декоративном обликовању тих објеката те да проучимо Оршићеву улогу у коначној реализацији грађевина које је наручивао. Аналогије, резултат жеља наручиоца, откривају се у просторној организацији архитектонских склопова, тлоцртној диспозицији ентеријера те у репертоару украсних мотива на остварењима примењене уметности. Занимљиво је истакнути да је Оршићев син Адам (1748–1820) у својим мемоарима описао изградњу и значај неколико грађевина обрађених у овом раду.

Овде можете преузети PDF чланка (809 KB)