МАЈА СТАНКОВИЋ
Универзитет Сингидунум, Факултет за медије и комуникације, Департман за дигиталне уметности, Београд, Србија
maja.stankovic@fmk.edu.rs

ОД КОНЦЕПТУАЛНЕ ДО ДИГИТАЛНЕ ФОТОГРАФИЈЕ
FROM CONCEPTUAL TO DIGITAL PHOTOGRAPHY

Зборник 15/2019 (Музеј примењене уметности), страна 28-35

Категорија чланка: оригиналан научни рад

УДК:
77.03:004.9
7.038.53:77

Апстракт:
Од најранијих тумачења фотографије, када је поистовећивана са отиском природе и објективношћу, преко усклађивања са модернистичком парадигмом, сликом као доминантним медијем и идејом медијске специфичности, тзв. уметничка фотографија, преко различитих искуства документарне фотографије, а потом неоавангардним исклизнућем у немедиј, па све до дигиталне фотографије, оно што се препознаје као кон станта о којој је писао још Валтер Бењамин јесте њена отвореност за манипулисање. Компаративном анализом различитих приступа фотографији, анализом појма програмирање, преузетог од Флусера, и увођењем студија случаја, анализиране су различите уметничке стратегије које припадају концептуалном искуству. Главна теза истраживања је да је концептуални приступ фотографији најрадикалнији вид отпора манипулативној природи фотографије. Циљ истраживања је да укаже на конти нуитет између аналогне и дигиталне фотографије, која урачунава све претходне моделе деловања, објективност, документарност и медијску специфичност. Оне су у функцији програмирања сликама којима смо окружени, што потврђује алгоритамски начин функционисања дигиталног записа као доминантно обележје фотогра фије у савременој уметности.

Кључне речи:
концептуална фотографија, дигитална фотографија, манипулација, савремена уметност, уметничка фотографија, документарна фотографија, медиј, не-медиј, систем, алгоритам

Summary:
From the earliest interpretations of photography, when it used to be identified with the print of nature and objectivity, through alignment with the modernist doctrine and painting as the dominant medium and the idea of media specificity, the so-called art photography, through various experiences of documentary photography, and then by the neo-avant-garde slip into non-media, all the way to digital photography, what has been recognized as the constant, that Walter Benjamin also used to write about, is its openness for manipulation. This paper analyses different art strategies belonging to conceptual experience through comparative analysis of different approaches to photography, analysis of the Flusser's (Vilem Flusser) concept of programming and introduction of case studies. Two case studies related to conceptual art have also been included: Edward Ruscha, Twentysix Gasoline Stations, 1963, and Bernd and Hilla Becher, Anonyme Skulpturen: Eine Typologie technischer Bauten and Typologien, Industrieller Bau, 1963–1975. The main thesis of the research is that the conceptual approach to photography is the most subversive towards the manipulative nature of photography. The main objective is to point out the continuity between analogue and digital photography that includes all previous approaches to photography – objectivity, documentarity, media specificity. Nowadays, we are in the constant process of programming by the images we are surrounded by, which confirms the algorithmic way of modus operandi of digital images as the dominant feature of photography in contemporary art.

Овде можете преузети PDF чланка (472 KB)