ОЛИВЕРА БАТАЈИЋ СРЕТЕНОВИЋ
Универзитет уметности у Београду, Факултет примењених уметности у Београду, Београд, Србија
olivera.batajic@fpu.bg.ac.rs

КАКО ЗВУЧИ СЛОВО: О ЖИВОТУ И РАДУ ИВАНА БОЛДИЖАРА
THE SOUND OF THE LETTER: ABOUT THE LIFE AND WORK OF IVAN BOLDIŽAR

Зборник 16/2020 (Музеј примењене уметности), страна 38-47

Категорија чланка: оригинални научни рад

УДК:
76.071.1:929 Болдижар И.
655.26(497.11)

Апстракт:
Типографија је област која је у данашњим истраживањима помало занемарена, што је случај и са типографима и дизајнерима писама. Рад Ивана Болдижара чини део српске типографске историје која утиче на данашње типографе и дизајнере писма. Ово истраживање његовог дела обухватило је у основним цртама развој рада у области дизајна писма, од почетака његовог стваралаштва до краја живота, са посебним акцентом на реконструкцију ћириличних писама, а потом и њиховом даљем развоју и осавремењавању. Пратећи Болдижаров опус можемо добити јасну слику о стању типографије у нашој земљи, али и о важним утицајима познатих типографа и типографских манифестација тог времена. На тада актуелној сцени Болдижар је био познат као промотер ћирилице, за шта је у нашој земљи добио и бројна признања, а на иностраним конференцијама је признат као стручњак. Како је ауторски опус Ивана Болдижара постајао богатији, тако се и поље његовог деловања ширило и, захваљујући томе, имамо много примера употребе типографије и калиграфије у области визуелних комуникација, попут плаката, корица књига, знакова и слично. Рад Ивана Болдижара треба да буде запамћен пре свега због мисије заштите културног наслеђа, што у домену писма подразумева и очување националног писма. Овај рад представља покушај да се део богатог опуса овог аутора забележи и сачува од заборава.

Кључне речи:
Иван Болдижар, историја, калиграфија, писмо, типографија

Summary:
Typography makes the basis for every work in the field of graphic communications. How the message will be conveyed depends on the quality of the typographic letter, as well as on the author's knowledge of making a good typographic composition. As we live in the country whose national heritage is based on the specifics of the Cyrillic alphabet, which is not so widespread in the world, it is very important that we nurture and develop the field of typography. First of all, I think that we should invest in the education of the new generations of future designers of typographic letters, and then, in the generations of those who are trained to properly and functionally determine the text's typographic composition, and harmoniously combine the text and the image. Serbian history of typography is not so long, but it has certainly given rise to several world famous names in this field. Among those names is the name of Ivan Boldižar, who promoted the Cyrillic alphabet and dedicated his entire life to the development and design of it, dealing with both reconstruction of the existing and design of the original typefaces. These typefaces have later found wide application. Unfortunately, there is very little literature dealing with the topic of Serbian or Yugoslav typography. Therefore, this research is mostly based on the conversations held with the surviving protagonists of those times, and on reviewing documentary footage found in the archive of the artist's family. This text is an attempt to contribute to the creation of literature on an important, but insufficiently researched filed – Serbian typography.

Овде можете преузети PDF чланка (308 KB)