MENI
Milutin Milanković (1879 – 1958)
Milutin Milanković rodio se 1878. godine u Dalju. Iako je već sa osam godina ostao bez oca, porodična tradicija sa nekoliko generacija predaka školovanih uticala je da Milutin uz majku i omiljenog profesora Varićaka, već u mladim danima iskaže interesovanje za nauku. Naklonost porodice pismenosti i znanju možda je najčvršći temelj na kome je još u ranim danima počeo da se uzdiže Milankovićev potonji naučni uspeh. Pošto je sa uspehom završio realku, Milutin Milanković se školovao u Beču od 1869, na Tehničkoj visokoj školi na kojoj je diplomirao 1902, a doktorirao 1904. godine i biva prvi od svih Srba promovisan u doktora tehničkih nauka.
Krater „Milanković“ na Mesecu
Radio je kao inženjer do 1909, a njegovim dolaskom na Univerzitet u Beogradu za profesora Primenjene matematike, počinje u matematičkim disciplinama naše škole nova epoha. Milutin je držao ovu katedru do kraja svog radnog veka. Milutin se oženio Hristinom Topuzović 1914. godine i imao je potomke.
Milutin Milanković razvio je najznačajniju teoriju koja se oslanja na kretanje i položaje koje zemlja zauzima u orbiti u toku dužih perioda na promene klime na zemlji. On je posvetio svoju karijeru razvoju matematičke teorije o promeni klime. Danas je to više nego aktuelno, posebno kada se klimatske promene takve da veoma utiču na živi svet i čovekov opstanak. Razvio je najznačajniju naučnu teoriju koja se odnosi na kretanje zemlje i klimatske promene u dužim periodima postojanja planete.
Predeli na Zemlji
Milutin Milanković je u porodici dobio i odlično obrazovanje i emotivnu sigurnost tako da je već u mladim danima mogao u glavnim crtama zaokružiti svoj odnos prema svetu. To mu je omogućilo da se kroz život kreće odlučnijim koracima u potpunom skladu sa porodicom koja je bez kolebanja bila odana sticanju znanja koliko i brižljivom negovanju kulturnih i nacionalnih vrednosti. Na tom čvrstom osnovu pojavilo se još nešto što je raskošno razvilo prirodne sposobnosti mladog Milutina: oslobađanje mašte i njena nesputana igra bio je sledeći korak na putu koji ga je od seoskog dvorišta odveo do univerzitetske katedre.
Deskriptivne prirodne nauke, geologija i geografija, prikupljajući mnogobrojni činjenički materijal, uspele su da nas obaveste o prostornom rasprostranjenju, a donekle i uzastopnosti ledenih doba u Evropi i u Severnoj Americi, no nisu bile u stanju da nam daju ikakvih obaveštenja o uzrocima i vremenskom toku tih velikih klimatskih promena. Uzroci i mehanizam njihovih efekata leže izvan vidokruga tih nauka; oni predstavljaju zaseban kosmički problem, kojemu se ne može pristupiti bez poznavanja zakona kojima se naša Zemlja, svojim obrtanjem oko Sunca, pokorava kao član našeg planetarnog sistema. Kada je Milanković početkom dvadesetog veka počeo da se bavi astronomskom teorijom klime, ona je u nauci bila uglavnom napušteni relikt.
Njegov cilj bio je opšta heliocentrična matematička klimatologija, valjana za sve planete, koja će ujediniti astronomiju i nauke o zemlji. On je prvo računao klimatske uslove na Merkuru, Veneri, Marsu, i na Mesecu da bi problem ledenih doba potom razrešio u kontekstu klimatologije planeta kao jednu od posledica svoje teorije.
Matematička teorija klimatskih promena zasnovanu na sezonskim varijacijama i latitudama solarne osunčanosti koje prima zemlja. Sada poznata kao Milankovićava teorija ona tvrdi da zemlja putuje oko sunca na osnovu sezonskih periodičnih varijacaija na osnovu tri elementa: Ekscentrične orbite zemlje oko sunca; Promena zemljine ose u odnosu na površinu zemljine orbite; Precesije,-promene pravca zemljine ose.
Sve zajedno periodi ovih orbitalnih pokreta postali su poznati kao Milankovićevi ciklusi.
Milutin Milanković, naš veliki naučnik uvršten je među 15 najblistavijih umova koji „su načinili prevrat u razumevanju klime, atmosfere, okeana i životne sredine“. Njegovo ime nose i dva kratera, jedan na Mesecu, drugi na planeti Mars. Svoju čuvenu „Krivu osunčanosti Zemlje“ Milanković je dobio posmatrajući promene u proteklih 600 000 godina. Svoje rešenje tajne ledenih doba dao je u svom delu „Kanon osunčavanja Zemlje i njegovog uticaja na problem ledenih doba“.
Kao profesor koji se rado sećao svog detinjstva napisao je za knjigu „Kroz vasionu i vekove“ gde je na veoma maštovit način spojio istoriju, kulturu i naučne činjenice.
Krater \"Milanković\" na Mesecu
Milankovićeva kriva osunčanosti Zemlje
Sunčev sistem
