"Kutija, kutijica"

Galerija „Inkiostri“, Muzej primenjene umetnosti

Autor izložbe: Marija Bujić, kustos Odseka za stilski nameštaj MPU

Kolekciju kutija Odseka za stilski nameštaj Muzeja primenjene umetnosti čini 86 predmeta koji su izrađeni u vremenskom rasponu od  XIX do XX veka. Teritorijalno poreklo im je različito i seže od zapadne Evrope do dalekog Istoka – Kine i Japana. Najveći broj kutija potiče iz srednje Evrope i sa Balkanskog poluostrva, ali i iz Engleske, Francuske, Nemačke, Italije, Austrougarske, Rusije, Egipta i SAD. Kineske kutije XIX i XX veka od slonovače, posebno se ističu vrhunskom izradom.
Kutije iz Zbirke Ljube Ivanovića, predstavljaju osnovu kolekcije. Otkupom, poklonima darodavaca i legatima, kolekcija se upotpunjavala primercima, koji su, na najbolji način, ilustrovali sklad forme, dekorativnog programa i funkcije. Sakupljane su kutije različitih oblika i veličina, od minijaturnih, za lekove i burmut do velikih, putnih. Izvedene su od postojanih (metal, kamen), čvrstih (drvo, bambus, kost, sedef, ćilibar, celuloid) i osetljivih (papir, slama i tekstil) materijala.Za ukrašavanje površina, kako spoljnih tako i unutrašnjih, korišćene su raznovrsne dekorativne tehnike, šodno materijalu od kog su napravljene (duborez, furniranje, marketerija, intarzija, presovanje, livenje, cizeliranje, slikanje, bojenje, vez). Izveli su ih, uglavnom ručno, nepoznati majstori i radionice. Pojedine su produkt industrijske proizvodnje kraja  XIX i prve polovine XX veka.

Kolekcija kutija Muzeja primenjene umetnosti nikada nije izlagana u celini. Putna kutija za stakleni pribor kralja Milana Obrenovića i kutija za sitan pribor-Sitnarka, nalaze se na postavci izložbe stilskog nameštaja Trag u drvetu. Kutije za cigarete bile su predstavljene na izložbi Ars Fumandi, 2007. Dragulj zbirke, minijaturna kutija za medaljon-sat, prikazana je na izložbi Novo u kolekcijama, Akvizicije 2001-2010, 2010 godine. Veći deo zbirke prvi put se predstavlja javnosti. Posebno treba istaći kutiju iz Arhangelske oblasti u Rusiji, koja je izvedena od kljova morža, kao i plavu kutiju od lapis lazulija. Zanimljiva je priča koja prati jednu englesku burmuticu od rožine, iz 19. veka, izgubljenu na Carigradskom drumu u Srbiji, koju je početkom 20. veka, kopajući njivu, na dubini od pola metra, pronašla majka našeg darodavca. Kutijica je bila puna zlatnika, a ne burmuta i čuvana je u toj porodici, kao posebna dragocenost. S obzirom na to da vlasnik nije imao naslednike, Muzej je dobio na dar ovaj dragoceni komad.

Nije moguće nabrojati sve namene kutija. Kako se razvijalo društvo, rasle su i potrebe za odlaganjem najrazličitijeg materijala. Kutije su u svom razvoju prošle dugačak put od najobičnijeg spremišta, do remek dela primenjene umetnosti, gde oblik i način izrade i dekoracije prevazilazi osnovnu funkciju – sačuvati, razvrstati, istaći vrednost, sakriti.

Postoje kutije čija unutrašnja organizacija prostora jasno ukazuje na namenu. S druge strane, veliki broj kutija nema određenu namenu, već je određuje njen vlasnik u odnosu na svoje trenutne potrebe. Sadržina kutije je pokazatelj socijalnog porekla, izvor bogatstva u najširem smislu, znanja, najdubljih osećanja radosti i tuge, ljubavi i nežnosti, ponosa i taštine.

Kutije, mada najmanji tip nameštaja, nedvosmisleno svedoče o kulturi življenja u prošlim epohama. Male dimenzije su uvek bile izazov za umetničke stolare, zato što su zahtevale posebnu veštinu i preciznost. Takođe, kutija kao predmet poseduje i druga simbolička svojstva. Mala ili velika, ukrašena ili ne, obojena ili bez boje; za nakit, za lekove ili za šivaći pribor, svaka kutija ili kutijica pojedinačno mnogo toga može da iskaže. O tome govori ova inspirativna izložba.