Milica Vučković: Kada kažeš umetnost, na šta tačno misliš

11 – 18. septembar 2021. godine
Svečano otvaranje izložbe: subota, 11. septembar 2021. u 19 časova

Mentor: red. prof. Daniela Fulgosi
Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu

Izložba Milice Vučković integralni je deo njene doktorske disertacije „Percepcija umetničkog dela kod klasno različitog posmatrača: interaktivna izložba slika i prostornih instalacija“. Pretpostavljate već da ste klasno različiti posmatrač Vi, kako bi rekao Dišan „ posmatrač dovodi delo u kontakt sa spoljnim svetom, dešifrujući, i interpretirajući njegove druge vrednosti.“ Dakle, geneza ove izložbe ima svoje krajnje ishodište u utiscima koje su posetioci stekli i koje su potom imali priliku da artikulišu kroz upitnik koji su popunjavali nakon obilaska.

……Postavka se sastoji iz tri jedinice koje su zasnovane na jednoj temi – kompoziciji sa četiri akta oko postavljene trpeze. Umetnica nije slučajno izabrala akt i trpezu, to su vanvremenski motivi umetnosti koji su uporno istrajavali. Akt kao ultimativna oda umetnosti čoveku, njegovoj nesavršenoj prirodi, simbolu čulnosti i trpeza kao darovi prirode, bogova, slava života, obilje, svečani čin predavanja darova prirode tom istom čoveku…mnogo je asocijacija… Doručak na travi, Večera u Emausu samo su neki od mnogih. Aktovi su u mirnom stavu, nema nagoveštaja pokreta, jasno se vidi da poziraju i to iskustvo studije kompozicije, studije stavova, odnosa modela i umetnika ovde je nedvosmisleno naglašeno kao simbol starih tradicija slikarstva. Važno je obratiti pažnju na to da su svi likovi okrenuti ka posmatraču čime je autorka još jednom podvukla šta je fokus izložbe – publika. Lica su skrivena jer emociju u ovom slučaju mora da učita publika. Osim toga možemo i to prekrivanje lica i šaka (poznatih sredstava atribucionog metoda) osnovnom bojom protumačiti kao jasno opiranje procesima morelijevskog dodeljivanja dela umetniku tog nagonskog poriva posmatrača da tumači delo u odnosu na svoja saznanja o umetniku, umetnik briše tragove za sobom ostavljajući publici prazan prostor. Takođe, lica i šake su prekriveni crvenom bojom ostavljajući utisak dvodimenzionalnosti u kontrastu sa gotovo ahromatski modelovanim ostatkom kompozicije. Crveni krugovi mogu da nas asociraju i na Kandinskog. Jedna tema prikazana je ovde na tri načina. Prvi prikaz je reprint fotografije kompozicije na platnu monumentalnih dimenzija. Ova painterly photo ima svoju referencu u minucioznosti severne renesanse sa nezaobilaznim chairoscuro rešenjem svetla koje predstalja još jednu referencu na kanone istorije umetnosti. Podeseća nas i na fotografije Ervina Olafa. Takođe, postavljajući print fotografije na platno, dakle tehnički reprodukovano delo, predstvljajući ga kao najčistije ulje na platnu sa stotinama lazurnih premaza tako dragih hiperrealističkom jeziku severne renesanse umetnica nedvosmisleno podmeće na mesto autentičnog umetničkog dela tehničku reprodukciju simbolički se osvrćući na Benjaminov esej i opominje nas na trajnu aktuelnost kulta aure umetničkog dela kod publike. Činjenica da je umetnica ovo delo postavila u bagato ukrašen zlatni ram sa crvenim graničnikom (koji simboliše muzejsku praksu izlaganja dela visoke umetnosti) može se shvatiti kao parafraza, ne bez ironije, svima nam poznatih muzejskih kanona. Sam podatak da je delo u formi visokog realizma ono koje je na ovoj izložbi dobilo ulogu veličanstvenog muzejskog eksponata igra se sa pretpstvakama da u najširoj umetničkoj publici idealno oponašanje prirode tj. realnosti ostaje kao jedini kriterijum….

……..Autorka pokušava da skicira na koji način i sa kakvim emocijama se među današnjom publikom percipiraju određeni mediji, stilovi pa čak i sama prezentacija dela u prostoru. Ono što je još važnije je drugi deo tog društvenog procesa, koji se postavlja kao veliko pitanje, a to je na koji način se ta povratna informacija publike posle prenosi na umetnike i koliko učestvuje u njihovim budućim izborima?

Iz teksta u katalogu Isidore Vučić, dipl. ist. umetnosti

2012. godine diplomirala je na odseku za Primenjeno slikarstvo u klasi profesora Miroslava Lazovića, na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na kojem je završila i master studije. Doktorski umetnički projekat je odbranila na istom fakultetu, izložbom koja je predstavljena u Muzeju primenjene umetnosti.
Preko umetničkog programa Darmasiswa, pohađala je jednogodišnje usavršavanje na Baliju (Indonezija), gde je učestvovala u raznim slikarskim, crtačkim i vajarskim kolonijama. Po završetku fakulteta, imala je devet samostalnih izložbi i bila je učesnica nekolicine kolektivnih izložbi.

2014. godine izdala je zbirku kratkih priča pod nazivom „Roj“ (Apostorf) koju je ujedno i ilustrovala. Od iste godine je i član ULUPUDS-a, sa statusom samostalnog umetnika.

2017. Dobila je prvu nagradu na „Biber“ regionalnom konkursu za kratku priču, za priču pod nazivom „Jedu ljudi i bez nogu“.

2019. Izdala je svoj prvi roman „Boldvin“ za izdavačku kuću „Lom“ u Beogradu, sa kojim je ušla u dva najuža izbora, za Vitalovu nagradu i nagradu Biljana Jovanović.

2021. Izdala je drugi roman, „Smrtni ishod atletskih povreda“ (BOOKA).

Samostalne izložbe:

2012. Prva samostalna izložba, Kulturni centar Čukarica, Beograd

2013. Dreamland, Kulturni centar Čukarica, Beograd

2014. Upoznavanje, Kulturni centar Novi Sad, Novi Sad

2014. Gvozdena kap, Kulturni centar Čukarica, Beograd

2014. Roj, promocija knjige i izložba slika, Galerija Štab, Beograd

2015. V, Ustanova kulture Parobrod, Beograd

2017. 1/3, Ostavinska galerija, Beograd

2019. Drugo ja, SKD Prosvjeta, Zagreb

2019. Ovde nemaš šta da vidiš / Nothing to see here, KC Baraka, Beograd

Kolektivne izložbe:

2012. Diplomska izložba studenata FPU-a, Muzej primenjenih umetnosti, Beograd

2012. Hajde obraduj dan, Mikser House, Beograd

2013. Od ideje do realizacije, SKC, Beograd

2014. Izložba master radova, Dom omladine, Beograd

Scenografija:

2014. „Otelo“, režija Paolo Bajoko, Narodno pozorište, Beograd – asistent scenografije

2015. „Moje dete“, režija Ana Đorđević, Beogradsko dramsko pozorište, Beograd – scenograf

2016. „Norma“, režija Đankarlo Del Monako – asistent scenografije

2017. „Poslednji rok“, režija Valerij Kirilov – scenograf

Kontakt:

e-mail: milicavuckovic1@gmail.com / telefon: +381643229243