Обнављање лепоте: рестаурација монументалних керамичких паноа Ивана Табаковића из 1937. године

Током манифестације „МУЗЕЈИ СРБИЈЕ – 10 дана од 10 до 10“,
од 12. до 21. маја 2016. Музеј ће радити сваки дан од 10 до 22 х.
Улаз је слободан.

Кустос изложбе: Бојана Поповић, МПУ

Конзерватори: Драгана Дингарац Криваја и Милан Андрић, МПУ

Организатор: Музеј примењене уметности, Београд

На Међународној изложби уметности и технике у савременом животу, одржаној у Паризу 1937. године, Иван Табаковић је изложио четири керамичка паноа у почасном холу павиљона Краљевине Југославије. Мотив из Средње Србије, мањи од осталих; Далматинка, Хрватско пролеће и Босански мотив, због својих великих димензија представљали су технолошки подухват, који је Табаковић остварио у сарадњи са новосадским вајаром и керамичаром Карлом/Карољем Барањијем.

Теме паноа надахнуте су идеологијом интегралног југословенства. Мотив из Средње Србије инспирисан је ктиторском композицијом деспота Стефана Лазаревића – фреском с почетка XВ века из цркве манастира Ресаве. Далматинка приказује лепоту свакодневног живота на Јадрану. Хрватско пролеће је алегорична композиција која слави долазак пролећа у хрватским планинама. Босански мотив дочарава оријентални штимунг приказујући пејзаж са џамијом и две женске фигуре у шалварама. Због својих уметничких вредности, панои су у Паризу одликовани почасном дипломом. Они данас представљају ремек-дела керамике, настала у пионирским годинама ове уметничке дисциплине у нашој средини.

Мотив из Средње Србије, Далматинка и Хрватско пролеће постали су део колекција Музеја примењене уметности 16. фебруара 1959. године. Заједно су представљени, први и до сада једини пут, 1979. године на изложби Савремена керамика у Србији Светлане Исаковић, дугогодишње кустоскиње и директорке Музеја примењене уметности.

Панои Далматинка и Хрватско пролеће (245 × 195 cm) састављени су од по осамдесет делова – керамичких плочица које су распоређене, по десет, у осам хоризонталних редова. Техника која је коришћена за њихову израду је меки фајанс; она подразумева да је свака осликана плочица печена на температури око 1150°Ц.

Плочице су израђене ручно и обликоване су помоћу калупа. На полеђини сваке утиснути су име и презиме Карла Барањија, година 1937, када их је он израдио и припремио за Табаковићев рад, као и редни број плочице исписан црним пигментом. На задњој страни, плочице имају по четири перфорације кроз које су провучене челичне жице којима су оне фиксиране за дрвене носаче паноа. Барањи је за плочице користио глину са додатком шамота (гранулат синтерованог црепа), чиме је умањио могућност деформације при печењу. Иван Табаковић је, потом, извео своје композиције сликајући (подглазурно) фритованим бојама и глазирајући их транспарентном сјајном глазуром. Потписао је оба паноа: Далматинку у доњем десном углу (потпис је рестауриран), а Хрватско пролеће у средишњем делу композиције – на путиру. Захваљујући сарадњи са Барањијем, Табаковић је у кратком року, од само три месеца, успео да изради ове прве монументалне керамичке слике у Краљевини Југославији.
Далматинка

Далматинка

Хрватско пролеће