MENI
Ivan Tabaković
Slikar, keramičar, profesor, član SANU
Slikarstvo je studirao na akademijama u Budimpešti (1917), Zagrebu (1919–1922, 1924) i u Minhenu. Živeo je u Zagrebu (do 1930), Novom Sadu (1930–1937) i Beogradu (1937–1977). Radio je kao predavač u Školi za primenjenu umetnost (1938–1941), na Likovnoj akademiji (1945–1948) i Akademiji primenjenih umetnosti (1948–1971) u Beogradu. Bio je član umetničkih grupa Djelo (1926–1929), Zemlja (1929–1935), Dvanaestorica (1937) i Šestorica (1954).
Ivan Tabaković je počeo da se bavi keramikom tokom studija u Zagrebu, zahvaljujući vajaru i keramičaru Hinku Junu (Hinko Juhn), osnivaču ateljea za keramiku zagrebačke Akademije. Na Međunarodnoj izložbi primenjenih i industrijskih umetnosti održanoj 1925. godine u Parizu, Tabaković je izložio tanjir i tri krčaga od keramike. Kao član zagrebačkog Djela (1926–1929), on je 1927. godine predstavio svoja dela od keramike u Umjetničkom paviljonu u Zagrebu i u Beogradu. Deset godina kasnije, na izložbi grupe Dvanaestorica 1937. godine u Beogradu, Tabakovića keramika je ocenjena kao „nešto najlepše što naša umetnost može u toj vrsti da pokaže“, po rečima Milana Kašanina. Iste godine, Tabaković se iz Novog Sada preselio u Beograd, gde će postati jedan od najznačajnijih pedagoga posleratnih generacija umetnika, posebno keramičara – Odsek za keramiku na Akademiji primenjenih umetnosti vodio je od 1948. godine.
Karolj Baranji
Vajar, keramičar
Slikarstvo i vajarstvo učio je u Minhenu, Budimpešti i u Parizu. U Parizu (1924–1925) usavršavao se u ateljeu Kamila Garnijea (Camille Garnier). Živeo je u Budimpešti (1925–1931) i u Novom Sadu (od 1931). Pored skulpture bavio se keramikom, kao i njegova supruga Zlata Markov Baranji. Oni su zajedno izložili premete od keramike 1934. godine u Novom Sadu.
