МЕНИ
Среда, 18. јануар у 17 часова
Зоја Бојић
Антички историографи уметности и дела примењене уметности
Антички историографи уметности Витрувије (1. век старе ере) Плиније Старији (1. век наше ере), Филострат Старији (2. век наше ере), Филострат Млађи (3. век наше ере) и Калистрат (3. или 4. век наше ере) писали су о сликарству, вајарству, архитектури и примењеним уметностима свог времена и претходних времена. Кључна идеја која им је заједничка је та да о уметности вреди писати, размишљати и читати. Неколико појмова израња из ових текстова. Међу њима је питање улоге уметничког дела насупрот појму ларпурлартизма који се код ових писаца односи једнако на дела која се данас категоришу као дела лепих уметности и дела примењених уметности. У овом саопштењу разматра се начин на који су ови писци идентификовали, посматрали и интерпретирали дела примењених уметности.
Мирјана Глигоријевић Максимовић
Средњовковни текстил
Изворе за средњовековни текстил чине: сачувани остаци тканина, представе на мозаицима, фрескама и минијатурама. На тканинама су биле представљане световне теме, као што су сцене из лова, сцене са хиподрома, царске представе, зооморфни и флорални мотиви. Сачувани су и прикази религиозних тема на тканинама: сцене Благовести, Рођења Христовог. Такође, биле су чести и орнаментални мотиви: розете, медаљони, преплети.
Посебну групу сачињавају везене тканине са приказом мртвог Христа и текстовима молитава. Разноврсност тема и мотива, вештина цртежа, склад облика и боја изједначују остварења на текстилу са ликовним достигнућима на мозаицима, фрескама и минијатурама током читавог средњег века.
Весна Лакичевић Павичевић
Шездесет година таписерије у Србији: Појаве које су означиле промене у токовима њеног развоја
Таписерија је иновативна уметничка дисциплина у Србији друге половине XX века. У релативно кратком периоду развоја таписерије испољени су експериментални програми и концепти уметника који чине збир комплексне уметничке сцене. Развој таписерије карактеришу промене у уметничкој пракси, које су довеле до иновативних метода изражавања уметника кроз мултимедијалност и перформанс, а самим тим замениле принцип сликарског израза, карактеристичног за рану фазу таписерије.
У последњих шест декада таписерија у Србији се постепено ослобађала праксе обликовања дводимензионалног објекта насталог на разбоју и стремила је ка новим постмодерним изазовима и хибридним формама које присвајају различите стилске обрасце.
Ана Михаиловић
Ткање: традиција и апстракција у радовима Леоноре Векић, текстилне уметнице и Иване Милев, скулпторке
Изабрани радови ове две уметнице, настали су у оквиру тема везаних за традицију ткања у ширем смислу. Обе уметнице користе специфичне материале, проналазећи особене начине истраживања ликовних потенцијала медијума. Међутим, упркос особености радова, нема јасних граница које би одредиле разлику међу њима у погледу стваралачког приступа, поновљеног процеса рада, технике, итд., поготово што се интересовања уметница слободно крећу и смењују у сваком следећем раду.
Ово излагање истражује заједничке концептуалне принципе у процесу настанка ових радова и анализира их. У исто време се очитавају разлике између њих и дефинишу њихове особености.
Четвртак, 19. јануар у 17 часова
Чедомила Маринковић
Ново промишљање текстила у Јеврејској религијској традицији
Текст се бави модерном интерпретацијом традиционалне употребе текстила у јеврејској традицији кроз дела савремених јеврејских уметница Андy Арновитз, Јацqуелине Ничоллс и Лисе Росовски. Све три уметнице започињу своје визуелно и концептуално истраживање у оквиру традиционалног текстила који се користи у различитим обредима. Уз помоћ натписа или цитата из великог корпуса Јеврејске литерарне традиције оне ове предмете реконтекстуализују и тиме “померају границе” значења текстилних предмета. Резултат је инспиративан јер настају симболична и веома провокативна концептуална дела која, са друге стране не губе традиционалну Јеврејску љубав за високо софистицирано ликовно изражавање.
Марина Мартић
Популарна култура / одевање / идентитет
Пројекат Маргарете Јелић (Београд) и Зорице Васић (Торонто) Еверyдаy спецтрум бави се везом моде и технологије. Први пут је претстављен на манифестацији Фашион Арт Топронто у априлу 2016.
Еверyдаy спецтрум покушава да споји нове медијске технологије као што је дигитално цртање и 2Д анимација и модне категорије као што је дизајн текстила и састоји се од велике „хаљине“ од папира која представља подлогу на коју се пројектује двоканална анимација. Пројекат истражује интеракцију анимираних цтежа, покрета хаљине и промена које на њој чине различите теме свакодневног живота, природе, текстилни мотиви и боје. Ова мултимедијска инсталација ставља акценат на везу између моде, технологије и савремене уметности.
Јелена Павићевић
Дејвид Боуви-инкарнација модног феномена
Дејвид Боуви је седамдесетих година XX века променио карактер тадашње рок сцене. Постављањем знака једнакости између живота и уметности, односно, преносом уметности у живот, његова комплексна уметничка делатност остала је оличење карактера постмодерног доба које је тежило ексклузивном, субверзивном и провокативном уметничком изражавању.
Ова презентација се бави Боувијем као модним феноменом, који је променама идентитета на сцени померио границе телесне и духовне аутентичности, нарушио арматуру моде и родне тенденције, па је утицао на савремену уметност, музику, дизајн и моду.
Светлана Јовичић
Релације – примењено, сликарско, концептуално – на примеру слике Зорке Стевановић
Најновији рад уметнице Зорке Стевановић “Јешћете плод путева својих” приказан на Мајској изложби 2016. године у Галерији РТС-а, изабрала сам као изузетно захвалан пример за полемички изазовну тему нестабилних / меких граница између области примењене и тзв. чисте уметности.
Зоркина вишедеценијска усредсређеност на Библијску – Старо/Новозаветну тему кретала се од израде класичне иконе, молитвене и богослужбене намене преко осмишљавања модуса иконо -слике религиозног саџаја (чија се култна намена релативизује или укида) па све до еманципаторског освајања области слике снажне концептуалне намере.
Из угла формалне и иконографске анализе овог рада, процедуре његовог настајања, мисаоне ангажованости ауторке и крајњег извођачког резултата, моје излагање испитује присутне контрасте и преклапања примењених и аутономно-сликарских својстава дела као и разрешење њихових конфликата у задобијеном концептуално-текстуалном дискурсу.
