Zlatko Cvetković: NEPOTREPŠTINE

Doktorski umetnički projekat

Mentor: dr Olivera Ninčić, redovni profesor

 

Doktorski umetnički projekat Zlatka Cvetkovića specifično je usmeren na istorijske, umetničke, teorijske, sociološke, psihološke aspekte ličnog odnosa prema različitim predmetima u vremenu. Inicijacije prostornih instalacija koje uključuju njegove nepotrepštine, sežu do vremena detinjstva, odrastanja, i svih onih situacija socijalizacije, stanja anksioznosti u odnosu na stvari, stvarčice, fetiše, ali i na druge subjekte u datom okruženju, koji su mogli imati podudarne težnje i potrebe kao i on, u određenom trenutku.

Iz trezora memorije, iz davno zatvorenih škrinja, autor izvlači predmete koje iz nekadašnjeg statusa prevodi u polje i prostor umetnosti. To čini, radeći, zapravo, sa njihovom materijalnom i značenjskom, duhovnom premisom, onom njihovom suštinom koju su stekli u svom »minulom radu« tj. životu. Identitet tih stvari ponekad ostaje, čini se, nepromenjen, jer bude boje, mirise, ukuse, fascinacije iz detinjstva. S druge strane, pokreću nostalgično osećanje, na atributskoj su klackalici od važnog do efemernog i ukazuju na promene specifikuma iluzija tokom vremena.

Predmeti su živa tvar za Cvetkovića, a tu njihovu vitalnost on potcrtava umetničkim postupcima, poznatim u modernističkim i postmodernističkim periodima: aproprijacijom, dekontekstualizacijom i rekontekstualizacijom. Pored toga, poseže za multiplikacijom i radikalnom promenom formata [dimenzija predmeta], uvećanjem.

Iz teksta Ljubice Jelisavac u katalogu izložbe

prostorna celina iz dva segmenta

U četvrtom razredu sam za odličan uspeh dobio bicikl, poniku. Budući da sam je »pošteno zaradio« nije mi bilo svejedno što je moram »deliti« sa bratom. Da stvar bude gora, u isto vreme se »taj mali napasnik« nekako dokopao poštanske marke sa Kube, koja je nedostajala u mojoj maloj filatelističkoj kolekciji. Bratski rivalitet i dečije nadmudrivanje doveli su do toga da trampim svoj novi bicikl za markicu. Poniku smo svakako morali da delimo, a markica je napokon bila moja.

Poriv za posedovanjem i težnja za upotpunjavanjem kolekcije je generator ove »nerealne« transakcije iz perspektive odraslog čoveka. U proteklih četrdeset godina markica je sklopom porodičnih događaja sve više dobijala na značaju.

ZLATKO CVETKOVIĆ [Vrnjačka Banja, 1971] diplomirao je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Fakultetu primenjenih umetnosti, Odsek dizajn tekstila [1996]. Na istom Fakultetu magistrirao je 2001. godine, oblast Tapiserija, mentorka mr Jadranka Simonović, redovni profesor. Od 1997. godine zaposlen na Fakultetu primenjenih umetnosti, Odsek tekstil, sada je u zvanju vanrednog profesora, uža umetnička oblast Tekstil.

Član je umetničke grupe LUM [Lavatorijum umetničkih misli] [1996—1998], udruženja Punkt za umetnički eksperiment [1999—2001], European Textile Network [2007—2015], kao i ULUPUDS-a [od 1997. godine].

Ostvario je 11 samostalnih i preko 110 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Njegovi radovi se nalaze u kolekcijama Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, Muzeja dekorativnih umetnosti i dizajna u Rigi [Letonija], Centralnog muzeja tekstila u Lođu [Poljska], Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu, Ateljea 61 — ustanove za izradu tapiserije, Petrovaradin i Zavičajnog muzeja »Zamak kulture«, Vrnjačka Banja.

Dobitnik je većeg broja nagrada i priznanja.

3. jul 2021.

Autor fotografija: Nemanja Mitrović