"Библиофилска издања на Факултету примењених уметности у Београду, предмет Графика књиге 1964-2010"

Галерија „Анастас“ МПУ
Аутор изложбе: Југослав Влаховић, професор на Одсеку Примењене графике ФПУ
Кустос изложбе: Слободан Јовановић, Одсек за савремену примењену уметност МПУ

„Библиофилска издања на ФПУ, 1964-2010“ је изложба и истоимена књига коју је приредио професор ФПУ Југослав Влаховић, а дизајнирала дипломац Тијана Богосављевић. Она представља скоро сва библиофилска издања на предмету Графика књиге током скоро пола века делатности. Предмет је установио проф. Богдан Кршић 1964. и водио га до пензионисања 1997. када га је наследио проф. Влаховић. Преко 300 књига са којима су студенти дипломирали данас представљају јединствену библиотеку, заокружену целину, где су се на креативан начин стапала сва знања стечена током студија примењене графике, пре свега из области графике, илустрације и типографије, а у новије време и фотографије.
Библиофилска издања су ручно штампане књиге у ограниченом тиражу, најчешће од 5 до 20 примерака у условима факултетске и графичке радионице, последњих година и дигитално. Мали тираж не обезбеђује аутоматски значење библиофилије већ је резултат дуготрајног ауторског рада. Тако су на ФПУ током деценија дипломирали бројни значајни примењени уметници (илустратори, графичари и графички дизајнери): Душан Петричић, Предраг Нешковић, Добри Стојановић, Југослав Влаховић, Милош Мајсторовић, Растко Ћирић, Илија Кнежевић, Бранислав Фотић, Даниела Фулгоси, Будимир Димитријевић, Марија Графовац, Јана и Игор Оршолић, Исидора Николић, Владимир Лалић и други. Шодно природи свога посла, они делају у другом плану, али су у свом креативном раду изузетно важни за ликовну културу, образовање и квалитет живота савременог човека.

„Мислити графички“ била је јединствена метода проф. Кршића којом је оспособљавао поклонике уметности мултиоригинала да се једанако добро сналазе и у тзв. слободној графици као и у примењеној, где важе друга правила и ограничења. Тако припремљени, његови студенти су се по завршетку школовања са потребним знањем упуштали у лавиринте стваралаштва примењујући научено на милионима примерака издавачке индустрије и штампе или у уметничким галеријама. И Кршићев наследник, проф. Југослав Влаховић држи се истих принципа, али осавремењених новим, дигиталним технологијама, а у књизи каже: „Примењени графичар и дизајнер књига мора бити личност специфичне ликовне и графичке културе, способан да, и од једне речи, наслова књиге на пример, направи малу графичку симфонију или једном илустрацијом објасни хиљаде написаних речи. А уз то, у свему томе пронађе сопствени приступ и препознатљив стил што је и непрестани циљ сваког уметника“.

Како је књига једина штампана ствар направљена да траје, сви представљени аутори оспособљени су да стручно и привлачно обликују и реализују ликовно-графичке целине намењене и најширем слоју корисника. Ексклузивност оваквих издања, међутим, дају им посебну вредност и квалитет. Како је сачувано скоро све што је до сада одштампано на ФПУ, ова, и за светске прилике ретка колекција, представља изузетно занимљив материјал и документ о важним резултатима једне добро програмиране школе која је у новим условима задржала највиши ниво.
Сама реч библиофилија потиче од грчког biblion-књига и philia-љубав, дакле љубав према књигама, што се односи и на колекционаре, а не само креаторе. Зато се у последње време у свету (поготово на Интернету) одомаћио израз Artists’ books, (књиге уметника) који међутим, подразумева не само штампане већ и уникатне књиге.