"Кутија, кутијица"

Галерија „Инкиостри“, Музеј примењене уметности

Аутор изложбе: Марија Бујић, кустос Одсека за стилски намештај МПУ

Колекцију кутија Одсека за стилски намештај Музеја примењене уметности чини 86 предмета који су израђени у временском распону од  XIX до XX века. Територијално порекло им је различито и сеже од западне Европе до далеког Истока – Кине и Јапана. Највећи број кутија потиче из средње Европе и са Балканског полуострва, али и из Енглеске, Француске, Немачке, Италије, Аустроугарске, Русије, Египта и САД. Кинеске кутије XIX и XX века од слоноваче, посебно се истичу врхунском израдом.
Кутије из Збирке Љубе Ивановића, представљају основу колекције. Откупом, поклонима дародаваца и легатима, колекција се употпуњавала примерцима, који су, на најбољи начин, илустровали склад форме, декоративног програма и функције. Сакупљане су кутије различитих облика и величина, од минијатурних, за лекове и бурмут до великих, путних. Изведене су од постојаних (метал, камен), чврстих (дрво, бамбус, кост, седеф, ћилибар, целулоид) и осетљивих (папир, слама и текстил) материјала.За украшавање површина, како спољних тако и унутрашњих, коришћене су разноврсне декоративне технике, шодно материјалу од ког су направљене (дуборез, фурнирање, маркетерија, интарзија, пресовање, ливење, цизелирање, сликање, бојење, вез). Извели су их, углавном ручно, непознати мајстори и радионице. Поједине су продукт индустријске производње краја  XIX и прве половине XX века.

Колекција кутија Музеја примењене уметности никада није излагана у целини. Путна кутија за стаклени прибор краља Милана Обреновића и кутија за ситан прибор-Ситнарка, налазе се на поставци изложбе стилског намештаја Траг у дрвету. Кутије за цигарете биле су представљене на изложби Арс Фуманди, 2007. Драгуљ збирке, минијатурна кутија за медаљон-сат, приказана је на изложби Ново у колекцијама, Аквизиције 2001-2010, 2010 године. Већи део збирке први пут се представља јавности. Посебно треба истаћи кутију из Архангелске области у Русији, која је изведена од кљова моржа, као и плаву кутију од лапис лазулија. Занимљива је прича која прати једну енглеску бурмутицу од рожине, из 19. века, изгубљену на Цариградском друму у Србији, коју је почетком 20. века, копајући њиву, на дубини од пола метра, пронашла мајка нашег дародавца. Кутијица је била пуна златника, а не бурмута и чувана је у тој породици, као посебна драгоценост. С обзиром на то да власник није имао наследнике, Музеј је добио на дар овај драгоцени комад.

Није могуће набројати све намене кутија. Како се развијало друштво, расле су и потребе за одлагањем најразличитијег материјала. Кутије су у свом развоју прошле дугачак пут од најобичнијег спремишта, до ремек дела примењене уметности, где облик и начин израде и декорације превазилази основну функцију – сачувати, разврстати, истаћи вредност, сакрити.

Постоје кутије чија унутрашња организација простора јасно указује на намену. С друге стране, велики број кутија нема одређену намену, већ је одређује њен власник у односу на своје тренутне потребе. Садржина кутије је показатељ социјалног порекла, извор богатства у најширем смислу, знања, најдубљих осећања радости и туге, љубави и нежности, поноса и таштине.

Кутије, мада најмањи тип намештаја, недвосмислено сведоче о култури живљења у прошлим епохама. Мале димензије су увек биле изазов за уметничке столаре, зато што су захтевале посебну вештину и прецизност. Такође, кутија као предмет поседује и друга симболичка својства. Мала или велика, украшена или не, обојена или без боје; за накит, за лекове или за шиваћи прибор, свака кутија или кутијица појединачно много тога може да искаже. О томе говори ова инспиративна изложба.