САРА ПАЋИ ПИКОЛО (SARA PACI PICCOLO)
Технички институт за моду, Њујорк/Фиренца
piccolo93@gmail.com

BETWEEN SHAPE AND IMAGE: Hypothesis of Research on Three 16^th Century Paintings, with the Aid of the Study on Half Scale Mannequins
ИЗМЕЂУ ОБЛИКА И СЛИКЕ: хипотеза истраживања три слике из 16. века проучавањем кројачких лутака у размери 1:2

Зборник 17/2021 (Музеј примењене уметности), страна 87-95

Категорија чланка: прегледни рад

УДК:
75.034.049"15":391
7.05"15"
COBISS.SR-ID 53947657

Abstract:
The aesthetic of a dress, the techniques of its construction, and the understanding of its meanings are relevant to the research of material and immaterial culture. It is clear that, yesterday as today, the dress was a powerful expression of individuality and identity - there was no choice to dress casually.

In this essay, I will analyse three portraits dating back to the early 16^th century, by Raphael and artists of his circle, elaborating three working hypotheses of tailor-made reconstructions of their upper garments to better understand the message contained in the choice of the dress made by each portrayed person.

Therefore, I will use the study on half scale tailoring mannequins with the aim of proposing a research methodology which combines data from different sources with the concrete possibility to identify the various elements from a sartorial point of view. The additional value of the research lies in not confusing the reconstructive hypothesis for “copies” or “stage costumes”, which allows keeping distance from the original object while helping define its tridimensionality and tailoring assets.

Key words:
history of clothing iconography, historical tailoring, half scale research methodology, Raphael's portraits, Renaissance tailoring

Резиме:
Естетика хаљине, технике њене конструкције и разумевање њених значења релевантни су за истраживање материјалне и нематеријалне културе. Јасно је да је, јуче као и данас, хаљина била снажан израз индивидуалности и идентитета – нисте имали могућност да се облачите лежерно.

Ренесанса, као културни покрет, промовише друштво које разуме и захтева цивилизацију у свим њеним облицима: мера, лепота и хармонија су изрази елитистичког знања које треба научити и правилно пренети, а то се мора видети. Није случајно да је у петнаестом и шеснаестом веку дошло до пораста производње портрета и трактата о понашању.

У овом есеју анализираћу три портрета из раног 16. века, чији су аутори Рафаело и уметници из његовог круга, и разрадићу три радне хипотезе о реконструкцији горњих одевних предмета који су рађени по мери како бисмо боље разумели поруку садржану у избору хаљине сваке од портретисаних личности.

Због тога ћу користити студију о кројачким луткама у размери 1:2 са циљем да предложим истраживачку методологију која комбинује податке из различитих извора са конкретном могућношћу да се различити елементи идентификују са кројачке тачке гледишта. Додатна вредност овог истраживања лежи у тежњи да се реконструктивна хипотеза не помеша са „копијама” или „сценским костимима”, што омогућава држање дистанце од оригиналног објекта, а истовремено помаже у дефинисању његове тродимензионалности и кројачких атрибута.

Овде можете преузети PDF чланка (214 KB)