КАРОЛИНА ПАЛИН (KAROLINA PALLIN)
Универзитет у Упсали, Одељење за историју уметности, Историја текстила, Упсала, Шведска
karolina.pallin@textilarkeologi.se

THE POSITION OF CRAFT - AND PRACTICAL RESEARCH WITHIN THE ACADEMIC WORLD: A Grounded Theory of Problems and Solutions
ПОЗИЦИЈА ИСТРАЖИВАЊА ЗАНАТА И ПРАКТИЧНОГ ИСТРАЖИВАЊА УНУТАР АКАДЕМСКОГ СВЕТА: утемељена теорија проблема и решења

Зборник 15/2019 (Музеј примењене уметности), страна 36-45

Категорија чланка: стручни рад

УДК:
001.891(485)

Abstract:
The study of applied arts through theory and methods grounded in knowledge of crafts is still an outsider within the academy and in the scientific arena. This research paper explores the field of craft- and practical research, with focus on practical researchers and their experienced position in the academic discussion.

By generating a grounded theory about the field of craft- and practical research in Sweden, the field can be discussed and understood as a part of the academic world. The generated theory shows that the main concern for researches within the field is a lack of acceptance of their research by other parts of the scientific community. The grounded theory highlights four important areas that need to be established and discussed within the field itself and with the rest of the academic world. This is important in order to understand and accept practical knowledge as a base for both theory and method in scientific research. These areas are: economy, scientific validity, communication and research purpose.

The finished theory and theoretical model can be used as a tool for growing the potential of practical research within the field of applied arts and for gaining acceptance from the broader scientific community. The theory is grounded in the Swedish field of practical research, but it can also be used in the international context and be modified thereafter.

Key words:
craft research, practical research, grounded theory, scientific validity, communication, acceptance, material culture, techne, practical knowledge

Резиме:
Током последњих шездесетак година, област научног истраживања је доживела драматичне промене и развој. Уведени су нови интердисциплинарни теоретски оквири и методе истраживања, који захтевају да добију своје место унутар академског света. Пошто сам и сама део једне од тих нових области истраживања, посматрала сам борбу која се унутар ове области води како би она пронашла своје место у оквиру академског света. Та област је у овом тексту названа „Практично истраживање“ и дефинишу је њене методе истраживања, тј. практично знање, познавање заната и практично искуство као методе које омогућавају разумевање изворног материјала у оквиру научних истраживања у области хуманизма. Кроз оквир Утемељене теорије, у овој студији се истражује та борба унутар области.

У оквиру генерисане теорије о области Практичног истраживања у Шведској, више од било чега другог разматра се знање практичног истраживача, његов идентитет и важност прихватања од стране остатка академског света. Осим тога, разматрају се и питања у вези са начином на који истраживачи унутар области могу да допру до жељеног нивоа прихватања. Генерисана теорија се састоји из шест категорија, при чему су све оне важне за практичне истраживаче и Практично истраживање у оквиру академског света. Ова теорија се може поредити са тканином у којој су основне категорије, наиме Економија, Научна валидност, Комуникација и Сврха истраживања, међусобно испреплетане кроз теоретски оквир и категорију Знање у пракси – идентитет практичног истраживача. Овај теоретски сплет представља модел за разумевање и за рад са важном средишњом категоријом теорије – Прихватањем. Теорију, као модел за разумевање области Практичног истраживања, могу користити како људи који су део поменуте области, тако и они који то нису. У оквиру ове студије се истражује област Шведске, али је и ову, као и било коју другу Утемељену теорију, могуће модификовати, проширивати или користити као основу за даља истраживања или као други изворни материјал. Као таква, може бити корисна и у међународном контексту. Области се могу разликовати од земље до земље, али и не морају. То треба да открије неки нови истраживач, а ова студија му, надам се, у томе бар мало може помоћи.

Овде можете преузети PDF чланка (591 KB)