ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ: Музеј примењене уметности биће затворен за јавност од 11. до 15. марта, због радова на осветљењу и приреме нових поставки.
Мода у модерној Србији

Мода у модерној Србији

Мода у Србији у XIX и почетком XX века из збирке Музеја примењене уметности у Београду

06. новембар 2019. - 31. јануар 2020.

Мода у модерној Србији - Мода у Србији у XIX и почетком XX века из збирке Музеја примењене уметности у Београду

Свечано отварање: среда, 6. новембар 2019. године у 19 h

Кустос изложбе: Драгиња Маскарели, виши кустос МПУ

Организатор: Музеј примењене уметности, Београд

У 2019. години, прослава Дана Музеја примењене уметности у Београду, 6. новембра, протећи ће у знаку моде. Тим поводом биће отворена изложба Мода у модерној Србији, чији је кустос Драгиња Маскарели, виши кустос Музеја примењене уметности. На изложби ће бити представљен избор од 81 модног предмета из XIX и с почетка XX века који се чувају у музејској Збирци текстила и костима, праћен репродукцијама грађанских портрета и документарне грађе из различитих јавних и приватних збирки.

Током XIX века, у Србији су се одиграле велике промене у политичкој, друштвеној, културној и привредној сфери. Устанци против вишевековне османске власти, подигнути 1804. и 1815. године, довели су до доношења два султанова хатишерифа, 1830. и 1831. године, и стварања аутономне Кнежевине Србије, као и до коначног стицања независности на Берлинском конгресу 1878. и проглашења Краљевине 1882. године. Прелазак са феудалног на капиталистичко друштвено уређење, пратила је изградња нових културних модела с локалним специфичностима и усвајање културних модела грађанске Европе.

Мода добија важну улогу у визуелној репрезентацији и конструисању идентитета појединаца, припадника владарских породица и грађанске класе модерне Србије. Развијајући се у оквиру културног плурализма XIX века, она прелази пут од османско-балканског културног модела на почетку века, до уласка у европски систем модерне моде у његовој другој половини. Модне промене у овом периоду нису биле видљиве само у облицима одеће, већ и у начину њене производње и тржишног пласмана.

Носиоци процеса изградње модерне државе, припадници српске грађанске класе, успешно су прилагодили свој визуелни изглед европским узорима, док је модно тржиште својом богатом и разноврсном понудом одговарало њиховим захтевима. Посебно место у грађанском одевању нашао је национални костим, конструисан од национализованих елемената, преузетих из „традиционалног“ османско-балканског одевног асортимана. Материјал представљен на изложби Мода у модерној Србији сведочи о динамичним променама модног система и друштва у Србији XIX века.

Поставку изложбе Мода у модерној Србији дизајнирала је архитекта Александра Тосман, док су за конзервацију изложених предмета заслужни Атеље Arachne и конзерватори Музеја примењене уметности Милан Андрић и Марија Лабудовић Пантелић. Драгиња Маскарели је такође аутор каталога изложбе, који је дизајнирао Душан Ткаченко. Аутор фотографија у каталогу је Веселин Милуновић.

У оквиру прославе Дана Музеја примењене уметности, током свечаног отварања изложбе, биће презентоване модне вињете креаторке Валентине Обрадовић. Одећу и обућу из модне линије Love by Valentina употпуниће вунени аксесоар Шаулина Александре Шауле, накит ELM Jewelry Весне Милошевић, фризуре Драгане Тривић и шминка Бранке Ђурашковић Јовановић. Вињете ће приказати манекенке из модних студија Click и Silver Fashion.

Током изложбе у Музеју примењене уметности биће организован богат пратећи програм. Сваке среде у 17:30 h, у оквиру циклуса Предавања средом, стручњаци из земље и иностранства држаће предавања на различите теме везане за моду и одевање у XIX и почетком XX века, док ће сваког петка у 17:30 h, у оквиру циклуса Вођења петком, своје утиске о изложби са посетиоцима делити гости-водичи, јавне личности из света моде, новинарства, књижевности, позоришта и др.

Део пратећег програма изложбе је и виртуелна изложба Добрила Стојановић: четири деценије стручног и научног рада у области текстила и моде, чији је аутор виши библиотекар Андријана Ристић. Изложба ће бити постављена у Дигиталној библиотеци Музеја примењене уметности са идејом да омогући отворен приступ резултатима богате кустоске каријере Добриле Стојановић (1925–2018), првог кустоса музејске Збирке текстила и костима, који је поставио темеље музеализације моде у Србији.

Пријатељи прославе Дана Музеја примењене уметности и изложбе Мода у модерној Србији су компанија Albo и модна линија Love by Valentina.


Компанија Albo је лидер на пољу личне заштитне опреме. Као и мода, заштитна опрема се мењала кроз време. Некада је њена једина сврха била да пружи заштиту кориснику, као што је одећа у почетку требало само да штити од временских услова и окружења. Данас је заштитна опрема у много чему налик модној одећи, а кориснику, уз заштиту, пружа удобност и модеран дизајн. На тај начин компанија Albo прати моду која у модерном времену чини значајан део идентитета појединца.


Валентина Обрадовић, модни креатор: „Love је модна прича настала чистим срцем и једном лепом промишљу… Овом линијом настојим да сачувам вредности које је мода имала некада, а помало заборавила у брзом времену у коме живимо. Идејом да све(т) обучем у Love, покушавам да од улица направим галерије и тиме уметност изведем из самих галерија, како би се мода вратила „у памет“, памет „у моду“, а посетиоци у галерије. Изазов је савременим костимом стати „раме уз раме“ са костимима епоха иза нас. Изазов и част. И велика одговорност. Надам се да смо у том сједињавању успели“.

Избор радова

Хаљина, венчана

Краљевина Србија, Београд, 1911.
Кројачки салон Берте Алкалај
Носила Даница Палигорић у Нишу 1911. године.

Хаљина

Француска, Париз, 1909.
Модна кућа Редферн (Redfern)
Носила Елена Ристић у Паризу 1909. године.

Хаљина

Кнежевина Србија, око 1870.

Хаљина, биндали

Османско царство, Истанбул, крај XIX века

Капа – тепелук

Кнежевина / Краљевина Србија, друга половина XIX века

Сунцобран

око 1895.

Појас – силав

Османско царство, почетак XIX века
Из породице Арсенија Ломе, учесника Првог и Другог српског устанка и војводе качерског.

Прслук – џемадан

Кнежевина Србија, Београд, средина XIX века
Из збирке Љубе Ивановића; ношен у Београду.

Реденгот

крај XIX века
ознака: И. ЦВЕТКО / У / ЗАГРЕБУ

Кнегиња Љубица Обреновић

Анастас Јовановић, 1851.

Стеван Книћанин

Анастас Јовановић, 1849.

Портрет пара с децом

Петар Ђ. Јовановић, Неготин, око 1890.

Портрет Зоре и Зорке Херстиг

Милан Јовановић, Београд, 1903–1906.

Портрет архитекте Константина Јовановића

Анастас Стојановић, Београд, око 1875.

Модна илустрација

Die Modenwelt, Берлин, 12. мај 1895.
Коришћена као „мустра“ у кројачкој радњи Матилде Калеф у Београду.

Фотографије са отварања изложбе

Аутор фотографија: Веселин Милуновић