О појави албума за фотографије у Србији нема поузданих података. Готово са сигурношћу се једино може рећи да нису израђивани у домаћим књиговезачким радионицама, већ су увожени из иностранства, највише из Немачке и Аустро-угарске. О томе сведоче и албуми из колекције МПУ, који припадају познатим типовима масовно произвођеним током друге половине 19. века у овим срединама.
Колекција албума за фотографије МПУ садржи 37 предмета, насталих у периоду од 1860. до 1940. године. Међу њима је значајан број оних чије је порекло познато и који су сачувани као целине, у потпуности или највећим делом са оригиналним избором и распоредом фотографија, попут албума који су припадали познатим историјским личностима – Светозару Милетићу, Анастасу Јовановићу, Марку Ристићу, или више или мање познатим грађанским породицама – Предић, Јаковљевић, Петровић, Антула, Зорић, Смедеревац и Владарски.
Албум за фотографије 19. века, сачињен првенствено од породичних портрета, био је обликован као визуелна генеалогија породице. Опремљен као монументални кодекс, са раскошним повезом и декорисаним страницама, фото-албум је представљао репрезентативну породичну меморабилију, која је била део приватне колекције, вредан експонат кућног музеја. Структура албума за фотографије 19. века, формираног првенствено од портрета чланова уже породице – оца, мајке и деце, затим портрета рођака и пријатеља, била је од почетка усмерена на грађење идентитета модерне породице, као основног језгра грађанског друштва. Ова целина постала је један од најистрајнијих облика чувања породичног сећања, која повезује различите генерације заједничким памћењем, формирајући заједнички, породични идентитет.
Албуми за фотографије 20. века умногоме се разликују од оних из претходног столећа. У складу с новим вредностима које је донела ера модерности, њихова структура је утемељена на принципима пролазности и промењивости, а не стабилности и трајности као у 19. веку. Породичне албуме 20. века не чине статични портрети чланова породице, рођака и пријатеља, већ највећим делом снимци који бележе тренутке из свакодневног живота, динамику дешавања. Они нису фокусирани на унутрашњост породичног дома, већ на спољашњи свет, двориште, улицу, реку, бањски или морски предео, у коме се одвијају акције и подухвати попут клизања, планинарења, шетњи, излета, купања на плажи.
ПАНО I
Најстарији познати албум израђен је у Паризу. Имао је облик књиге, али су се странице с фотографијама расклапале, а не листале како је уобичајено. Први тип албума који се индустријски производио шездесетих година 19. века имао је 12 листова и повез од коже који је затваран једноставном металном копчом. После 1860. индустрија албума доживљава процват, па је током наредне две деценије било регистровано више патената албума за фотографије.
ПАНО II
О појави албума за фотографије у Србији нема поузданих података. Готово са сигурношћу се једино може рећи да нису израђивани у домаћим књиговезачким радионицама, већ су увожени из иностранства, највише из Немачке и Аустро-угарске. О томе сведоче и албуми из колекције Музеја примењене уметности, који припадају познатим типовима масовно произвођеним током друге половине 19. века у овим срединама.
Колекција албума за фотографије МПУ садржи 37 предмета, насталих у периоду од 1860. до 1940. године. Међу њима је значајан број оних чије је порекло познато и који су сачувани као целине, у потпуности или највећим делом са оригиналним избором и распоредом фотографија, попут албума који су припадали познатим историјским личностима – Светозару Милетићу, Анастасу Јовановићу, Марку Ристићу, или више или мање познатим грађанским породицама – Предић, Јаковљевић, Петровић, Антула, Зорић, Смедеревац и Владарски.
ПАНО III
ПАНО IV
Структура албума за фотографије 19. века, формираног првенствено од портрета чланова уже породице – оца, мајке и деце, затим портрета рођака и пријатеља, била је од почетка усмерена на грађење идентитета модерне породице, као основног језгра грађанског друштва. Ова целина постала је један од најистрајнијих облика чувања породичног сећања, која повезује различите генерације заједничким памћењем, формирајући заједнички, породични идентитет.
ПАНО V
Фото-албуми 20. века изгледом и структуром подсећају на фотографске дневнике или визуелне споменаре. Они нису били усмерени на конструисање породичног, већ идентитета појединца, тачније на дефинисање индивидуалних идентитета унутар породичне заједнице. Принципи субјективности и индивидуалности су основни како у начину снимања, тако и у организовању сакупљеног визуелног материјала у форми породичних албума.