SREBRNE ČAŠE POZNOG SREDNJEG VEKA U SRBIJI

Zaključna razmatranja iz kataloga „Srebrne čaše poznog srednjeg veka u Srbiji“, autora Mile Gajić
Srednjovekovni nakit i predmeti i dragocenosti rađeni za potrebe crkve i duhovnog života čine osnovu sačuvanog starog srpskog zlatarstva. U okviru svih velikih pregleda, publikacija i izložbi posvećenih ovoj temi, srebrne čaše su uvek nalazile svoje mesto kao primeri susreta različitih umetničkih uticaja i motiva.
Studija posvećena isključivo srebrnim čašama poznog srednjeg veka u Srbiji nastala je iz potrebe da se jasnije izdvoji i naglasi ova dragocena celina, kao sačuvani segment profanog zlatarstva na našem tlu. Njihova specifična forma pliće zdelice kružnog preseka proistekla je iz antičkih kiliksa i fijala. U antičkim vremenima, pre svega u periodu rimske dominacije na području današnje Srbije, razvijena je sistematična eksploatacija rudnika srebra, koje je obrađivano i korišćeno kako za kovanje novca tako i za izradu luksuznih upotrebnih predmeta. Sa daljnjim usavršavanjem rudarstva u srednjem veku srpska država je stvorila osnovu za snažan ekonomski napredak, razvoj proizvodnje i trgovine srebrom, u kojoj su živu ulogu igrali trgovci sa jadranskog Primorja, ponajviše Dubrovčani.
Od plemenitih metala najcenjenije i najviše traženo bilo je tzv. glamsko srebro, koje je u sebi sadržalo određen procenat zlata. Ono se u velikoj meri eksploatisalo u najvećem rudniku srednjovekovne Srbije, jednom od najvećih na Balkanu onog vremena, velikom trgovačkom centru čitave regije, čuvenom Novom Brdu na Kosovu. Isti rudarski centri bili su i živa središta zanatske proizvodnje gde su pristizali i radili kako domaći tako i strani majstori. Srednjovekovni vladari, bogata srpska vlastela, imućni trgovci naručivali su i kupovali čaše od srebra, kojima se nazdravljalo i iz kojih se ispijalo vino u naročitim prilikama i svečanostima. Ali ova njihova osnovna funkcija nije bila i najvažnija: skupocene čaše predstavljale su sliku statusa, meru ličnog bogatstva, predmet darovanja u javnom i privatnom životu. Natpisi koji su sačuvani na nekim čašama, kako onim iz XIV tako i onim potonjim iz XVI, XVII veka, obično su pominjali ime vlasnika i jasnu namenu čaše da se iz nje pije u slavu i uz pomoć Božiju. Nažalost, broj sačuvanih čaša od plemenitih metala iz vremena najvećeg uspona srpske države sasvim je mali. Podaci i dokumenti o depozitima dragocenosti srednjovekovnih velikaša, koje su sklanjane u Dubrovnik, svedoče o postojanju velikog broja okruglih srebrnih čaša. Deponovane su i sklanjane na sigurna mesta kao zalog za preživljavanje nesigurne budućnosti. Podaci iz arhiva, kao i sačuvani primerci čaša i u Srbiji i van nje, dozvoljavaju nam da pretpostavimo veličinu njihove produkcije u XIV i XV veku.
Čaše od srebra predstavljale su mali univerzum umetničkih stilova, motiva i simbola – od skladnih antičkih formi, motiva vinove loze, Dionisovih pantera, hrišćanskih jelena i ptica, preko gotičkih rozeta, zastrašujućih zveri i mitskih bića srednjovekovlja – do virtuoznih ornamenata, beskrajnih lozica i geometrijskih arabeski. U vekovima i istorijskim okolnostima koje nikako nisu postajale lakše, promenljivi umetnički kvaliteti nisu svaku čašu učinili neprocenjivom, ali je svaku čašu srebro učinilo dragocenom.

Otomanska osvajanja i potpuno drugačije životne okolnosti učinili su ih skromnijim, manje ličnim a više posvetnim i dekorativnim. Koristile su se za različite potrebe, njima se podizala slava svetitelju, zaštitniku hrama i porodice, poklanjale su se crkvama i manastirima u spomen i za dušu dragih osoba, korišćene su za razne potrebe u svakodnevici ljudi. Njihov pun život, po našem mišljenju, prestao je onoga trenutka kada su izgubile funkciju čaše i postale samo dekorativno sećanje na njih.
Veliki broj čaša na ovoj izložbi prvi put će biti predstavljen našoj javnosti. Nadamo se da će ponuđeno istraživanje biti od koristi svima koji će se upustiti u daljnje izučavanje čaša od srebra, kako ovih publikovanih tako i onih čije ćemo postojanje zasigurno tek otkriti.

Verujemo da se ovo vreme i ovakve čaše, iako tek nekoliko vekova udaljeni od nas, mogu učiniti dalekim ili teže razumljivim sa aspekta civilizacije čiju svakodnevicu čine i čaše za jednokratnu upotrebu. Ovom studijom želeli smo da ukažemo na njihovu namenu, formu, hronologiju, sveukupnu specifičnost i izuzetnost.

Autor izložbe:
Mila Gajić, viši kustos, Odsek za metal i nakit
Postavka izložbe:
Ozarija Marković Lašić, arhitekta

Muzika za izložbu:
Aleksandar V. Marković