ДЕЈАН ВОРГИЋ
Народни музеј Зрењанин, Зрењанин
dejanborkic@gmail.com

УМЕТНИЧКО-ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ФАБРИКЕ СТАКЛА УКРАС ИЗ АЛИБУНАРА (1967–2009)
ARTISTIC AND HISTORICAL DEVELOPMENT OF THE GLASS FACTORY UKRAS FROM ALIBUNAR (1967–2009)

Зборник 19/2023 (Музеј примењене уметности), страна 85-92

Категорија чланка: прегледни рад

УДК:
666.1(497.11)"1967/2009"

Апстракт:
Фабрика стакла Украс у Алибунару подигнута је 1966. године као пројекат међудржавне сарадње између Мађарске и Југославије. Уз помоћ технолога, инжењера и опреме из Мађарске успостављен је систем производње, а осам врхунских стакларских мајстора из четири мађарске фабрике стакла дошло је у Алибунар како би покренули производњу 1967. године. За релативно кратко време фабрика је овладала техникама квалитетног ручно обликованог, дуваног и пресованог стакла за потребе покућства и угоститељства на две лончане пећи. Током друге половине седамдесетих година у фабрику стиже и први школовани дизајнер Милош Крсмановић, који знатно доприноси развоју производног програма. Алибунарска стаклара постаје и својеврсна парадигма за оно што данас можемо звати југословенским стакларством, будући да су се у њој преламали утицаји из сестринских фабрика из Параћина, Прокупља и Рогашке Слатине. Да је квалитет производа био на високом нивоу током осамдесетих година, видимо и на основу података да је фабрика са успехом задовољавала критеријуме наручилаца из иностранства. Нажалост, фабрика је делила судбину бројних предузећа која су пропала током периода транзиције. Пећи су угашене 2009. године, а фабрика је 2012. пала у стечај из кога никада није изашла. Како досад није написан нити један чланак у релевантном часопису на тему фабрике Украс, циљ је да се открије уметничко-историјски развој ове стакларе. Помоћу чланака из новина и различитих публикација, интервјуа са некадашњим радницима фабрике и теренског рада, расветлиће се значај једине фабрике на простору данашње Војводине која је производила ручно дувано стакло.

Кључне речи:
Алибунар, Милош Крсмановић, стакло, Фабрика стакла Украс

Summary:
The Glass Factory Ukras (Ornament) from Alibunar was built in 1966 as an interstate cooperation project between Hungary and Yugoslavia. Its production system was established with the help of technologists, engineers and equipment from Hungary, and eight top glass masters from four Hungarian glass factories came to Alibunar to start production in May 1967. In a relatively short time, the factory mastered the techniques of high-quality hand-shaped, blown and pressed glass for household and hospitality industry needs, working on two pot furnaces which used natural gas as fuel. In the second half of the 70s, Miloš Krsmanović (b. 1957) joined the factory staff, and became and remains its chief designer. In its zenith, the glass factory exported products to Germany, Italy, France and the USA, though most of its goods were marketed on the territory of Yugoslavia. During the second half of the 1980s, the Alibunar glass factory achieved significant cooperation with the famous Sebastijan Gallery and designer Emilia Marodić. Unfortunately, the factory shared the fate of the numerous factories that failed during the transition period. Its furnaces were shut down in 2009, and the factory went into bankruptcy in 2012, from which it never recovered. The Glass Factory Ukras was the smallest modern glass factory in Serbia and the former Yugoslavia and the only producer of hand-blown and pressed glass in the province of Vojvodina. In its 42-year history, it has produced millions of tons of glass for the domestic and foreign markets, with the production of almost 1,000 items.

Translated by the author

Овде можете преузети PDF чланка (410 KB)